Bajdenova administracija je 11. maja 2023. predložila nove propise za suzbijanje zagađenja ugljenikom iz postojećih elektrana. Nova pravila zamenjuju Plan čiste energije Obamine administracije, koji je predložen 2015. godine, ali je naišao na više pravnih izazova i nikada nije stupio na snagu. Bez obzira na to, u presudi visokog profila iz 2022. godine, Zapadna Virdžinija protiv EPA, Vrhovni sud SAD je utvrdio da je pristup Obamine administracije prekoračio ovlašćenja Agencije za zaštitu životne sredine da reguliše zagađenje ugljenikom u elektranama prema Zakonu o čistom vazduhu.
Dženifer K. Rašlou, dekan Vermontske škole za životnu sredinu i profesor prava na Pravnoj i postdiplomskoj školi u Vermontu, objašnjava kako su osmišljeni novi propisi i delikatnu ravnotežu koju pokušavaju da uspostave između usporavanja klimatskih promena i izbegavanja daljih pravnih prepreka.
Miris Zapadne Virdžinije protiv EPA je svuda u novim predloženim pravilima. Kako ne bi bilo? Vrhovni sud je optužio Agenciju za zaštitu životne sredine da pokušava „veliko restrukturiranje“ nacionalnog energetskog miksa jer je Plan čiste energije Obamine administracije u suštini zahtevao da postojeće elektrane na fosilna goriva ili koriste čistija goriva ili da se zatvore.
Novi predloženi propisi pokušavaju da provuku iglu između ispunjavanja klimatskih obaveza Bajdenove administracije i izbegavanja još jednog iznutravanja na sudu. Da bi to uradili, fokusiraju se na smanjenje emisije gasova staklene bašte iz pojedinačnih elektrana sa tehnologijama na licu mesta, umesto da zahtevaju veliki prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.
Pravila se oslanjaju na ambiciozne i relativno nove tehnologije smanjenja emisija, kao što su hvatanje i skladištenje ugljenika, ili CCS, i vodoničko gorivo sa niskim sadržajem ugljenika. EPA predlaže da se koristi CCS za smanjenje emisija iz velikih postrojenja na ugalj sa dugim životnim vekom. Za velike elektrane na prirodni gas koje obezbeđuju osnovno opterećenje — što znači da rade neprekidno — agencija predlaže barem delimičnu zamenu prirodnog gasa vodoničnim gorivom.
Postoji niz strategija ugrađenih u pristup EPA u novim pravilima za koje verujem da imaju za cilj da obezbede kupovinu od interesa za fosilna goriva i ublaže konzervativnu reakciju. Predlog ima višestepeni i stepenasti pristup tome koje će elektrane biti regulisane, koliko strogo i do kada.
Prvo, EPA daje sve od sebe da prihvati postrojenja na ugalj za koje je već planirano da se zatvore ili očekuju zatvaranje u narednih nekoliko decenija. Predlaže mnogo manje stroge standarde za ova postrojenja, jer neće moći da trošak usvajanja novih kontrola rasporede na mnogo godina rada. Pošto su propisi za te objekte tako laki, a postrojenja se već zatvaraju zbog drugih ekonomskih faktora, biće teško okriviti ova pravila za gubitak postrojenja na ugalj.
Po istom obrazloženju, EPA trenutno reguliše samo elektrane prirodnog gasa sa baznim opterećenjem i ostavlja propise za manja postrojenja i vršna postrojenja — ona koja rade samo tokom perioda najveće potražnje — za drugi dan.
Drugo, oslanjanje pravila na hvatanje i skladištenje ugljenika, po mom mišljenju, trebalo bi da bude muzika za uši kompanija za fosilna goriva. CCS je dugo bio njihov omiljeni alat za ublažavanje klimatskih uticaja jer je to jedno od jedinih sredstava za smanjenje emisija ugljenika koje ne ometa kontinuiranu ekstrakciju i sagorevanje fosilnih goriva.
Još bolje iz njihove perspektive, zarobljeni efluent ugljenika se može ubrizgati u geološke formacije za podzemno skladištenje i zapravo izbaciti zakopanu sirovu naftu koja bi inače bila nedostupna – što znači još veću proizvodnju nafte. Ovaj video, koji je emitovan nekoliko meseci pre presude Zapadna Virdžinija protiv EPA, ispituje protivljenje Zapadne Virdžinije širokim ograničenjima emisija ugljenika iz elektrana.
EPA traži veoma konkretne komentare u ovim propisima od zainteresovanih strana, kao što je energetska industrija, o pitanjima kao što su vremenski okvir potreban za implementaciju određene tehnologije i koje veličine postrojenja treba da podležu kojim standardima. Pored istinske želje da se pravila isprave, ovaj pristup sa poštovanjem može biti dizajniran da izgradi administrativni zapis koji može da izdrži sudsku kontrolu kada je agencija neizbežno tužena. Ako regulisana zajednica pruži povratne informacije o tim stavkama, a konačno pravilo pokaže da je agencija reagovala na te povratne informacije, sudu će biti teže da utvrdi da usaglašenost sa pravilom nije izvodljiva.
Ovlašćenje EPA da reguliše emisije gasova staklene bašte iz postojećih elektrana proizilazi iz Zakona o čistom vazduhu, koji zahteva od agencije da postavi granice emisija koristeći standard koji odražava „najbolji sistem smanjenja emisije“ koji je „adekvatno demonstriran“, uzimajući u obzir trošak i druge faktore.
Za elektrane na ugalj, agencija identifikuje hvatanje i skladištenje ugljenika kao „najbolji sistem smanjenja emisije“. Nacrt pravila navodi da je CCS „adekvatno demonstriran“ — što znači da ga neke fabrike koriste — i da je trošak podnošljiv, zahvaljujući poreskim podsticajima u Zakonu o smanjenju inflacije.
Ovo rezonovanje je malo tanko. CCS je tehnologija u nastajanju koja još uvek nije u širokoj upotrebi, delom zato što je tako skupa. U stvari, EPA bi mogla da ukaže na samo nekoliko postojećih projekata kako bi pokazala da je tehnologija „adekvatno demonstrirana“.
Međutim, regulisana postrojenja na ugalj neće nužno morati da koriste CCS. Umesto toga, od njih će se zahtevati da smanje svoje emisije na nivo koji bi se mogao postići korišćenjem CCS. Ako mogu da nađu druga sredstva, dobrodošli su da ih koriste. Ali pošto je CCS skup i još nije u širokoj upotrebi, neki posmatrači spekulišu da će nova pravila dovesti do zatvaranja elektrana na ugalj ili prelaska na čistija goriva, kako je to zahtevao Plan čiste energije.
Ovo nije tema koju EPA želi da ponovo razmotri sa Vrhovnim sudom. Međutim, ako se konzervativna većina u sudu drži svoje oglašene sklonosti ka „tekstualističkim“ tumačenjima zakona, predloženi propisi pružaju dosta prostora da sud nađe u korist administracije, na osnovu toga što se nova pravila drže mnogo poznatijih teritorije u okviru Zakona o čistom vazduhu nego što je to učinio Plan čiste energije.
Pored gasova staklene bašte, elektrane na fosilna goriva emituju smrtonosne zagađivače vazduha koji doprinose hiljadama smrtnih slučajeva svake godine. I nesrazmerno štete zdravlju obližnjih zajednica sa niskim prihodima i zajednica boja.
Sakupljanje i skladištenje ugljenika ne smanjuje ove zagađivače u bilo kojoj značajnoj meri, niti sprečava javno zdravlje, životnu sredinu i kulturnu štetu uzrokovanu projektima ekstrakcije fosilnih goriva. Kao rezultat toga, neke zajednice vide CCS kao nekompatibilan sa principima ekološke pravde.
Neke od ovih kritika su se pojavile prošle godine, kada je Bela kuća razvila smernice za CCS. Na primer, Indigenous Environmental Netvork—osnovna koalicija autohtonih naroda i plemenskih vlada—dala je oštre komentare da CCS održava vađenje i sagorevanje fosilnih goriva koje štete autohtonim zajednicama.
Ovi nacrti pravila mogu proširiti jaz između tradicionalnih ekologa, od kojih neki daju prioritet suzbijanju klimatskih promena po svaku cenu, i zagovornika zajednice ekološke pravde koji se suočavaju sa neposrednom štetom od elektrana na fosilna goriva, kao i sa sve većim i nesrazmernim uticajima klimatskih promena.
