Veštačka inteligencija koju koristi američka vojska je upravljala dronovima za nadgledanje veličine litre u misijama snaga za specijalne operacije i pomogla Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije. Prati kondiciju vojnika, predviđa kada je avionima vazduhoplovnih snaga potrebno održavanje i pomaže u praćenju rivala u svemiru.
Sada, Pentagon namerava da postavi više hiljada relativno jeftinih, potrošnih autonomnih vozila sa AI-om do 2026. godine kako bi držao korak sa Kinom. Ambiciozna inicijativa – nazvana Replikator – nastoji da „potakne napredak u suviše sporom prelasku američke vojne inovacije na platforme koje su male, pametne, jeftine i mnoge“, rekla je zamenica sekretara za odbranu Ketlin Hiks u avgustu.
Iako je njegovo finansiranje neizvesno i detalji nejasni, očekuje se da će Replicator ubrzati teške odluke o tome koja je tehnologija veštačke inteligencije dovoljno zrela i pouzdana za primenu — uključujući i na naoružanim sistemima.
Među naučnicima, stručnjacima iz industrije i zvaničnicima Pentagona malo je spora da će SAD u narednih nekoliko godina imati potpuno autonomno smrtonosno oružje. I iako zvaničnici insistiraju da će ljudi uvek imati kontrolu, stručnjaci kažu da će napredak u brzini obrade podataka i komunikacijama između mašina neizbežno dovesti ljude u nadzorne uloge.
To je posebno tačno ako se, kako se očekivalo, smrtonosno oružje masovno koristi u rojevima dronova. Mnoge zemlje rade na njima — a ni Kina, Rusija, Iran, Indija ili Pakistan nisu potpisale obećanje koje su pokrenule SAD da će odgovorno koristiti vojnu veštačku inteligenciju.
Nejasno je da li Pentagon trenutno formalno procenjuje bilo koji potpuno autonomni sistem smrtonosnog naoružanja za raspoređivanje, kako to zahteva direktiva iz 2012. Portparolka Pentagona ne bi rekla.
Replicator naglašava ogromne tehnološke i kadrovske izazove za nabavku i razvoj Pentagona, jer revolucija veštačke inteligencije obećava da će transformisati način na koji se ratovi vode.
„Ministarstvo odbrane se bori da usvoji razvoj veštačke inteligencije iz poslednjeg napretka u mašinskom učenju“, rekao je Gregori Alen, bivši visoki zvaničnik za veštačku inteligenciju Pentagona, koji je sada u istraživačkom centru Centra za strateške i međunarodne studije.
Portfolio Pentagona ima više od 800 neklasifikovanih projekata u vezi sa veštačkom inteligencijom, koji se još uvek testiraju. Tipično, mašinsko učenje i neuronske mreže pomažu ljudima da steknu uvid i stvore efikasnost.
„Vite inteligencija koju trenutno imamo u Ministarstvu odbrane je u velikoj meri iskorišćena i povećava ljude“, rekla je Misi Kamings, direktorka centra za robotiku Univerziteta Džordž Mejson i bivša pilot borbena mornarica.“ „Nema veštačke inteligencije koja se vrti okolo na njoj sopstveni. Ljudi ga koriste da bi bolje razumeli ratnu maglu.“
Jedna domena u kojoj alati potpomognuti veštačkom inteligencijom prate potencijalne pretnje je svemir, najnovija granica u vojnoj konkurenciji.
Kina predviđa korišćenje veštačke inteligencije, uključujući i satelite, za „donošenje odluka o tome ko je, a ko nije protivnik“, rekla je šefica tehnologije i inovacija američkih svemirskih snaga Liza Kosta na onlajn konferenciji ovog meseca.
SAD imaju za cilj da drže korak.
Operativni prototip pod nazivom Machina koji koriste Svemirske snage autonomno prati više od 40.000 objekata u svemiru, orkestrirajući hiljade zbirki podataka svake noći pomoću globalne mreže teleskopa.
Machini algoritmi maršal teleskopske senzore. Kompjuterski vid i veliki jezički modeli govore im koje objekte da prate. I koreografije veštačke inteligencije koje se trenutno oslanjaju na skupove podataka astrodinamike i fizike, rekao je pukovnik Volas ‘Rhet’ Turnbul iz komande svemirskih sistema na konferenciji u avgustu.
Još jedan projekat veštačke inteligencije u svemirskim snagama analizira radarske podatke kako bi otkrio neposredna lansiranja raketa protivnika, rekao je on.
Na drugim mestima, prediktivne moći veštačke inteligencije pomažu Vazduhoplovnim snagama da održe svoju flotu, predviđajući potrebe održavanja više od 2.600 aviona, uključujući B-1 bombardere i helikoptere Blackhavk.
Modeli mašinskog učenja identifikuju moguće kvarove desetine sati pre nego što se dogode, rekao je Tom Sibel, izvršni direktor C3 AI iz Silicijumske doline, koji ima ugovor. Tehnologija C3 takođe modelira putanje projektila za Agenciju za protivraketnu odbranu SAD i identifikuje insajderske pretnje u saveznoj radnoj snazi za Odbrambenu kontraobaveštajnu i bezbednosnu agenciju.
Među naporima u vezi sa zdravljem je i pilot projekat kojim se prati kondicija cele Treće pešadijske divizije vojske—više od 13.000 vojnika. Prediktivno modeliranje i AI pomažu u smanjenju povreda i povećanju performansi, rekao je major Matt Visser.
U Ukrajini, veštačka inteligencija koju obezbeđuju Pentagon i njegovi saveznici iz NATO-a pomaže da se osujeti ruska agresija.
NATO saveznici dele obaveštajne podatke na osnovu podataka koje su prikupili sateliti, bespilotne letelice i ljudi, neki agregirani sa softverom američkog izvođača Palantir. Neki podaci potiču od Mejvena, Pentagonovog projekta veštačke inteligencije za pronalaženje putanje kojim sada uglavnom upravlja Nacionalna geoprostorno-obaveštajna agencija, kažu zvaničnici, uključujući penzionisanog generala vazduhoplovnih snaga Džeka Šanahana, inauguracionog direktora AI Pentagona,
Maven je započeo 2017. kao pokušaj da obradi video zapise sa dronova na Bliskom istoku – podstaknut od strane američkih snaga specijalnih operacija koje se bore protiv ISIS-a i Al-Kaide – i sada objedinjuje i analizira širok spektar podataka dobijenih od senzora i ljudi.
AI je takođe pomogla Grupi za bezbednosnu pomoć koju su stvorile SAD-Ukrajina u organizaciji logistike za vojnu pomoć koalicije od 40 zemalja, kažu zvaničnici Pentagona.
Da bi preživele na bojnom polju ovih dana, vojne jedinice moraju da budu male, uglavnom nevidljive i da se kreću brzo, jer eksponencijalno rastuće mreže senzora omogućavaju svakome da „vidi bilo gde na svetu u bilo kom trenutku“, primetio je tadašnji predsedavajući Združenog komiteta načelnika general Mark Mili u junski govor. „A šta vidiš, možeš da pucaš.
Da bi brže povezao borce, Pentagon je dao prioritet razvoju isprepletenih borbenih mreža – nazvanih Zajednička komanda i kontrola svih domena – da bi automatizovao obradu optičkih, infracrvenih, radarskih i drugih podataka u oružanim službama. Ali izazov je ogroman i prepun birokratije.
Kristijan Brouz, bivši direktor osoblja Senatskog komiteta za oružane snage, sada u odbrambenoj tehnološkoj firmi Anduril, je među zagovornicima vojnih reformi koji ipak veruju da „možda ovde pobeđuju do određene mere“.
„Argumentacija može biti manje o tome da li je to prava stvar, a sve više o tome kako to zapravo radimo – iu potrebnim brzim rokovima“, rekao je on. Broseova knjiga iz 2020. „The Kill Chain“ zagovara hitno preopremljenost kako bi se uskladila s Kinom u trci za razvoj pametnijih i jeftinijih umreženih sistema oružja.
U tom cilju, američka vojska vredno radi na „udruženju ljudi i mašina“. Desetine vazdušnih i pomorskih vozila bez posade trenutno prate iranske aktivnosti. Američki marinci i specijalne snage takođe koriste Andurilov autonomni mini-kopter Ghost, senzorske kule i kontra-dronova tehnologiju za zaštitu američkih snaga.
Industrijski napredak u kompjuterskom vidu je od suštinskog značaja. Shield AI omogućava dronovi da rade bez GPS-a, komunikacija ili čak daljinskih pilota. To je ključ za njegovu Novu, kvadrokopter, koji su američke jedinice za specijalne operacije koristile u područjima sukoba za izviđanje zgrada.
Na horizontu: Program Vazduhoplovnih snaga „lojalni krilo“ namerava da upari pilotirane avione sa autonomnim. Pilot F-16 bi, na primer, mogao da šalje dronove da izviđaju, privlače neprijateljsku vatru ili napadnu mete. Lideri vazduhoplovnih snaga imaju za cilj debi kasnije ove decenije.
Vremenska linija „lojalnog krila“ se ne poklapa baš sa Replikatorom, koju mnogi smatraju preambicioznim. Pentagonova nejasnoća u vezi sa Replikatorom, u međuvremenu, možda delimično namerava da zadrži rivale da nagađaju, iako se planeri možda još uvek snalaze u pogledu funkcija i ciljeva misije, rekao je Pol Šar, vojni stručnjak za veštačku inteligenciju i autor knjige „Četiri bojišta“.
Anduril i Shield AI, svaki podržan od strane stotina miliona u finansiranju rizičnog kapitala, su među kompanijama koje se bore za ugovore.
Nejtan Majkl, šef tehnologije u Shield AI-u, procenjuje da će oni imati spreman autonomni roj od najmanje tri aviona bez posade za godinu dana koristeći svoj V-BAT vazdušni dron. Američka vojska trenutno koristi V-BAT—bez uma veštačke inteligencije—na mornaričkim brodovima, u misijama za borbu protiv droge i kao podršku marinskim ekspedicionim jedinicama, kaže kompanija.
Biće potrebno neko vreme pre nego što veći rojevi budu pouzdano postavljeni, rekao je Majkl. „Sve je puzanje, hodanje, trčanje – osim ako se ne pripremate za neuspeh.“
Jedini sistemi naoružanja za koje Shanahan, inauguralni šef veštačke inteligencije Pentagona, trenutno veruje da će delovati autonomno su u potpunosti odbrambeni, poput protivraketnih sistema Falanga na brodovima. Manje brine o autonomnom oružju koje samostalno donosi odluke nego o sistemima koji ne rade onako kako se reklamira ili ubijaju neborbe ili prijateljske snage.
Trenutni direktor odeljenja za digitalne i AI Craig Martell je odlučan da to ne dozvoli.
„Bez obzira na autonomiju sistema, uvek će postojati odgovoran agent koji razume ograničenja sistema, koji je dobro obučen u sistemu, koji ima opravdano poverenje u to kada i gde se može rasporediti — i uvek će preuzeti odgovornost“, rekao je Martell, koji je ranije vodio mašinsko učenje u LinkedIn-u i Lift-u. „To nikada neće biti slučaj.
Što se tiče toga kada će AI biti dovoljno pouzdan za smrtonosnu autonomiju, Martel je rekao da nema smisla generalizovati. Na primer, Martel veruje u prilagodljivi tempomat svog automobila, ali ne i u tehnologiju koja bi trebalo da ga spreči da promeni traku. „Kao odgovorni agent, ne bih to koristio osim u veoma ograničenim situacijama“, rekao je on. „Sada ekstrapolirajte to na vojsku.“
Martellova kancelarija procenjuje potencijalne slučajeve generativne upotrebe veštačke inteligencije — za to ima posebnu radnu grupu — ali se više fokusira na testiranje i procenu AI u razvoju.
Jedan hitan izazov, kaže Džejn Pinelis, glavni inženjer veštačke inteligencije u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins i bivši šef obezbeđenja veštačke inteligencije u Martellovoj kancelariji, jeste regrutovanje i zadržavanje talenata koji su potrebni za testiranje AI tehnologije. Pentagon ne može da se takmiči sa platama. Doktorati informatike sa veštinama vezanim za veštačku inteligenciju mogu zaraditi više od vojnih generala i admirala najvišeg ranga.
Standardi testiranja i evaluacije su takođe nezreli, ističe se u nedavnom izveštaju Nacionalne akademije nauka o veštačkoj inteligenciji vazduhoplovstva.
Može li to značiti da će SAD jednog dana pod prisilom postaviti autonomno oružje koje ne prođe u potpunosti?
„Još uvek radimo pod pretpostavkom da imamo vremena da to uradimo što je moguće rigoroznije i marljivije“, rekao je Pinelis. „Mislim da će neko biti primoran da donese odluku ako smo manje nego spremni i ako je vreme da preduzmemo akciju.
