Ajkule, zraci i njihovi rođaci mogu da otkriju sićušna električna polja, zahvaljujući lukovičastim organima koncentrisanim u blizini njihovih glava zvanim Lorenzinijeve ampule. Tako su istraživači razvili SharkGuard, cilindrični uređaj koji se pričvršćuje za pecarske linije tik iznad udice i emituje pulsirajuće električno polje kratkog dometa. Uređaj uspešno odvraća ajkule i raže, verovatno tako što privremeno preplavljuje njihov senzorni sistem, navode naučnici 21. novembra u Current Biologi.
Dok se mnogi ljudi plaše ajkula, strah ima više smisla obrnuto; brojne vrste ajkula su u opasnosti od izumiranja, uglavnom zbog ljudskih aktivnosti (SN: 11/10/22).
Jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju ajkule i raže je usputni ulov, gde ribari slučajno uhvate stvorenja koja ciljaju na druge ribe poput tune, kaže David Shiffman, morski biolog i naučni saradnik na Univerzitetu Arizona State u Tempeu.
Da li će ajkule i raže biti odbijene ili privučene električnim poljima koja stvaraju SharkGuard uređaji, bilo je otvoreno pitanje. Životinje koriste svoj dodatni osećaj prilikom lova da bi otkrile mala električna polja koju daje plen. Tako su morski biolog Rob Enever iz kompanije Fishtek Marine, kompanije za inženjering zaštite u Dartingtonu u Engleskoj, i njegove kolege poslali dva ribarska broda u leto 2021. – oba opremljena nekim normalnim udicama i nekim udicama sa SharkGuardom – i dali im da pecaju tunu. .
Ukratko, ajkule nisu htele da imaju nikakve veze sa SharkGuard uređajima. Video otkriva plave ajkule kako se približavaju udici sa SharkGuard-om i odmiču se bez vidljivih povreda. Kada su naišle na neukrašenu udicu, ajkule su uzimale mamac, postajući usputni ulov.
Kada povećate te brojke na milione ajkula i raža koje se svake godine slučajno uhvate u ribolovu parangala, Enever kaže: „imaćete ogroman oporavak ove populacije pelagičnih ajkula.
„To je definitivno značajan i značajan efekat“, kaže Šifman, koji nije bio uključen u studiju. „Ako bi [uređaji] stupili na snagu u ribarskoj floti koja komunicira sa plavim ajkulama, to bi svakako bila dobra vest za [njih].“
Ali to ne znači da je SharkGuard spreman za uvođenje. Stope ulova tune bile su neuobičajeno niske u ovoj studiji, što je učinilo nemogućim da se utvrdi da li tuni takođe smeta uređaj. Ako jesu, ne bi imalo smisla da ribari koriste uređaj u sadašnjem obliku.
Tim takođe radi na tome da SharkGuard učini manjim, jeftinijim i što lakšim za upravljanje, tako da ribari mogu da ga „uklope i zaborave“. Na primer, trenutna baterija, koju treba menjati svakih nekoliko nedelja, biće zamenjena onom koja se može indukciono puniti dok se konac za pecanje ne koristi, „kao četkica za zube, u suštini“, kaže Enever.
Šifman bi želeo da se SharkGuard testira u različitim okruženjima i na drugim vrstama ajkula. „Postoji mnogo vrsta ajkula koje se hvataju kao prilov na ovim parangalima“, kaže on.
I dok se ovaj pronalazak do sada čini efikasnim, nijedna tehnologija neće poslužiti kao srebrni metak za očuvanje ajkula. „Rešavanje ovog problema usputnog ulova zahtevaće mnogo različitih rešenja koja rade zajedno“, kaže Šifman.
Potreba za rešenjima je hitna. „Sada smo u situaciji u kojoj su mnoge naše pelagične vrste ili kritično ugrožene, ugrožene ili ranjive“, kaže Enever. Ali nova otkrića su „prava priča o okeanskom optimizmu“, kaže on. Oni pokazuju da „postoje ljudi… koji pokušavaju da reše ove stvari. Ima nade za budućnost.“
