To je samo sićušna stvar, manja od nokta. Ali stena pronađena duboko u krečnjačkoj pećini u Oklahomi proširuje naše razumevanje praistorijske kože.
Tekstura sačuvana na njoj, otkrili su paleontolozi, je najraniji poznati primer fosilizovane kože iz različite klasifikacije životinja poznatih kao amnioti.
Datira pre 290 miliona godina – punih 21 milion godina ranije od prethodnog rekordera – čini se da je njegov nosilac bio gmizavac, sa šljunkovitom površinom sličnom koži krokodila danas.
S obzirom na to koliko je koža važna, delujući kao zaštitna barijera koja sprečava spoljašnje zagađivače i našu krv i creva unutra, ovo otkriće je važno za spajanje njene evolucione istorije, kažu naučnici.
„Svako malo imamo izuzetnu priliku da se vratimo u duboko vreme“, kaže paleontolog Itan Muni sa Univerziteta u Torontu, koji je vodio istraživanje. „Ove vrste otkrića mogu zaista obogatiti naše razumevanje i percepciju ovih pionirskih životinja.“
Fosilni zapisi mogu biti bogati i raznoliki, ali postoje neki delovi tela koji su očuvani mnogo ređe od drugih. Ovo je bilo koje meko tkivo, zaista – stvari poput kože, organa i vezivnog materijala se razgrađuju mnogo lakše nego kost, i često nestane pre nego što kamen ima šansu da sačuva svoju strukturu.
Međutim, neka okruženja su tačna za očuvanje mekog tkiva. Ispunjen pećinski sistem Richards Spur u Oklahomi je jedno takvo okruženje. Talog je neobično mekan i fin, a nedostatak kiseonika bi odložio razgradnju mekog tkiva. Pored toga, tokom perma, pećina je bila aktivna cev za ulje; ugljovodonici u nafti i katran koji prožimaju sediment takođe bi pomogli očuvanju tkiva.
Lokalitet je poznat po bogatom i raznolikom skupu ranih tetrapoda. Neki od najranijih poznatih amniota – grupa kopnenih kičmenjaka koja uključuje gmizavce, sisare i ptice – pronađeni su u pećinama Richards Spur.
Novootkriveni fosil kože je, međutim, nešto zaista posebno. Koža je karbonizovana u 3D, što je prvi zapis koji imamo o tome iz paleozoika. To je ujedno i najraniji poznati sačuvani fosil kože koji uključuje, ne samo spoljašnji sloj, već i ono što su gotovo sigurno strukture povezane sa dubljim slojem dermisa.
„Bili smo potpuno šokirani onim što smo videli jer je potpuno drugačije od bilo čega što bismo očekivali“, kaže Muni.
„Pronalaženje tako starog fosila kože je izuzetna prilika da zavirimo u prošlost i vidimo kako je možda izgledala koža nekih od ovih najranijih životinja.
Nažalost, ne znamo više o životinji kojoj je koža nekada pripadala; nije pronađen pridruženi skelet. Međutim, šljunkovita površina koja se ne preklapa podseća na kožu modernih krokodila, a zglobni delovi između ljuski podsećaju na kožu životinja kao što su zmije i gušteri crvi.
Otkriće, kažu istraživači, pokazuje da je čak i vrlo rano, kada su amnioti prvi put počeli da se razilaze, koža bila prisutna i važna.
„Posebno“, pišu oni u svom radu, „prisustvo epiderme sa šarkama i izbočinama nalik ljuskama naglašava važnost ove komponente kože amniota kao barijere protiv surovog zemaljskog okruženja“.
Koža nam takođe nudi novi alat za tumačenje kasnijeg razvoja i pojave folikula dlake i perja ptica kod sisara. Prvi sisari se pojavljuju u fosilnim zapisima pre oko 225 miliona godina, a ptice pre oko 150 miliona godina. Dakle, ova misteriozna životinja bi mogla biti trag o razvoju naše meke mesnate kože.
Još uvek mnogo toga ne znamo o tome kako su se različite osobine različitih životinjskih grupa razišle i razvile. Pronalaženje ranih primera ove osobine je redak i poseban prozor u istoriju svih čudnih i divnih oblika života ove planete.
