Ljudska aktivnost zagreva planetu, dovodi divlje životinje u opasnost, pa čak i menja okretanje Zemlje. Sada se čini da imamo i ozbiljan štetan uticaj na prirodni ciklus soli na planeti, otkriva nova studija.
Dok geološki i hidrološki procesi prirodno donose so na Zemljinu površinu tokom dugih vremenskih perioda, mi ubrzavamo ovaj prirodni tok zbog rudarenja, razvoja zemljišta i upotrebe soli na putevima za topljenje leda.
Istraživači sa Univerziteta Merilend, Univerziteta Konektikat, Virginia Tech i drugih institucija udružili su svoju stručnost kako bi dokumentovali ono što opisuju kao „egzistencijalnu pretnju“ zalihama slatke vode.
Tim je posmatrao niz različitih soli – ne samo natrijum hlorida koji većina nas rado koristi u kuvanju – iu nizu različitih okruženja, uključujući koncentraciju soli u rekama i zemljištu. Određeni događaji, poput presušivanja jezera, čak povećavaju koncentraciju soli u vazduhu.
„Pre dvadeset godina, sve što smo imali bile su studije slučaja“, kaže ekolog Džin Likens sa Univerziteta Konektikat. „Mogli bismo reći da su površinske vode bile slane ovde u Njujorku ili u snabdevanju pijaćom vodom u Baltimoru.
„Sada pokazujemo da je to ciklus – od duboke Zemlje do atmosfere – koji je značajno poremećen ljudskim aktivnostima.“
Među nalazima studije su da je oko 2,5 milijardi hektara zemlje širom sveta pogođeno zaslanjivanjem izazvanim ljudskim faktorom, kao i da so koja se koristi za odmrzavanje puteva takođe pronalazi put u vazduh.
Sve veća slanost izvora slatke vode jedna je od najvećih briga. Ako se trend nastavi, pronalaženje dovoljno vode za piće svetske populacije moglo bi da postane pravi izazov – i to pre nego što dođemo do štete po druge životinje i njihova staništa.
„Ako razmišljate o planeti kao o živom organizmu, kada akumulirate toliko soli to bi moglo uticati na funkcionisanje vitalnih organa ili ekosistema“, kaže geolog Sujai Kaushal sa Univerziteta Merilend.
Nivo soli utiče na više aspekata života nego što mislite, od toga koliko se snega formira na planinskim vrhovima do toga koliko je verovatno da ćemo dobiti respiratorne bolesti.
Istraživači pozivaju da se uradi više da se proceni naš uticaj na ciklus soli i da se smanji taj uticaj: jedna polazna tačka bi mogla biti 44 milijarde funti soli koja se distribuira na putevima u SAD svake godine. Na kraju, biće potrebno dalje proučavanje i regulacija.
„Ovo je veoma složeno pitanje jer se so ne smatra primarnim zagađivačem vode za piće u SAD, tako da bi regulisati to bio veliki poduhvat“, kaže Kaušal.
„Ali da li mislim da je to supstanca koja se povećava u životnoj sredini do štetnih nivoa? Da.“
