Predlog savezne vlade Australije za zabranu društvenih mreža osobama mlađim od 16 godina izazvao je intenzivnu debatu. Dok je cilj ove mere zaštita dece od onlajn štete, kritičari tvrde da zabrana ne rešava suštinske probleme i predstavlja populistički potez.
Nezavisna poslanica Zoe Daniel upozorila je da zabrana može dovesti do smanjenja bezbednosti platformi, jer odrasli mogu slobodnije deliti sadržaj pod pretpostavkom da mlađi korisnici nisu prisutni. Pored toga, bivša laburistička senatorka Fatima Pejman istakla je da se mladi često osećaju isključenim iz donošenja odluka koje direktno utiču na njih.
Istraživanja pokazuju da je digitalna pismenost ključ za dugoročno rešavanje problema onlajn štete. Finski obrazovni model, na primer, integriše digitalne veštine u nastavni plan i program od ranog detinjstva, pripremajući mlade da se odgovorno nose sa rizicima interneta. Finska je šest puta zaredom bila prva na globalnom indeksu digitalne medijske pismenosti, što govori o uspehu ovog pristupa.
Premijer Južne Australije, Peter Malinauskas, uporedio je društvene mreže sa pušenjem, ističući njihov zavisnički karakter i štetan uticaj na decu. Međutim, iskustva u smanjenju pušenja pokazuju da su dugoročne kampanje edukacije bile ključ uspeha, a ne zabrane.
Kritičari smatraju da zakon previše pojednostavljuje kompleksnu problematiku. Umesto kratkoročnih mera, stručnjaci predlažu ulaganje u obrazovanje o digitalnoj otpornosti, jačanje zaštitnih mehanizama na mreži i promociju odgovornog korišćenja interneta.
