Baš kao što pametni sat može da kaže svom nosiocu koliko kalorija unese tokom vežbanja, podaci sa uređaja za nošenje delfina sada se mogu koristiti za procenu koliko energije delfini koriste kada plivaju.
Inženjeri Univerziteta u Mičigenu, u saradnji sa specijalistima za morske sisare u Dolphin Kuest Oahu, predvodili su razvoj nosivih senzora za morske sisare za praćenje kretanja i ponašanja kako bi se poboljšali napori za očuvanje mora za ove životinje.
Delfini i druga morska stvorenja su pogođena ljudskim poremećajima u njihovom staništu, uključujući klimatske promene, prekomerni ribolov, zagađenje bukom od brodarstva, građevinarstva, istraživanja nafte i aktivnosti pomorskih sonara. Ove vrste smetnji mogu prekinuti važno ponašanje životinja kao što je traženje ribe i druženje, ali je merenje uznemiravanja teško jer životinje žive pod vodom.
U biološkim istraživanjima koriste se uređaji koji su veoma slični fitness trackerima koje koriste ljudi — poznati kao oznake za biologiju, ali je procena energetske cene plivanja bila izazovna. Sada, sa prilagođenim biološkim oznakama napravljenim u saradnji sa Loggerhead Instruments, Okeanografskom institucijom Voods Hole u Masačusetsu i Univerzitetom Arhus u Danskoj, inženjeri iz Mičigena mogu da mere kretanje životinja tokom hiljada udaraca dok plivaju.
„Naš cilj je da koristimo podatke o oznakama za procenu događaja u potrazi za hranom, koliko je ribe konzumirano tokom dana, i povežemo to sa procenama koliko energije delfini koriste tokom kretanja potrebnog da uhvate te ribe“, rekao je Aleks Šorter, docent U-M. mašinstva i viši autor rada u časopisu Journal of Ekperimental Biologi . „Ovo je važno za očuvanje jer onda možemo koristiti naš pristup za procenu energetskih troškova kada su ove životinje uznemirene.“
U svom novom radu, istraživači su bili u mogućnosti da razviju procene energetskih troškova iz podataka o oznakama radeći sa svojim saradnicima na ljudima i životinjama u Dolphin Kuest-u. U ovom jedinstvenom okruženju, istraživači su bili u mogućnosti da sprovedu ponovljiva ispitivanja plivanja u rasponu brzina od više životinja da bi generisali podatke potrebne za procenu koliko energije životinje koriste dok plivaju. Stručnjaci za morske sisare obučili su delfine da nose treker tokom probnih kola i perioda slobodnog plivanja.
Oznaka se nalazi između otvora za duvanje i leđnog peraja delfina, pričvršćena gumenim čašama, gde neinvazivno meri brzinu, temperaturu, pritisak i kretanje. U radu je učestvovalo šest delfina, i baš kao i prikupljanje podataka sa ljudima, životinje su bile slobodne da odbiju da učestvuju u radu u bilo kom trenutku.
Tokom propisanih testova u krugu, životinje su krenule iz mirovanja na plutajućem doku i plivale 80 metara pod vodom oko jednog od specijalista za morske sisare i nazad do doka brzinom do 21 kilometar na sat. Tokom slobodnog plivanja, u kojem delfini nisu dobijali uputstva, oznake su pratile kretanje u periodima koji su se kretali od 9,5 do 24 sata.
Jedan od delfina praćenih tokom 24-časovnog perioda preplivao je preko 70 kilometara, a ovi podaci su korišćeni za studiju slučaja dnevne aktivnosti i energetske cene za dobrog delfina. Važno je da se ovi nalazi mogu proširiti na podatke o oznakama životinja u divljini.
„Naš metod zasnovan na oznakama je univerzalno primenljiv i na životinje u upravljanim i na divljim okruženjima i može dovesti do mnoštva novih istraživanja u praćenju fizičkog blagostanja populacija delfina, što će zauzvrat informisati kako mi kao ljudi utičemo na njihove obrasci putovanja, potrebe za ishranom i životi uopšte“, rekao je Hoakin Gabaldon, postdoktorski istraživač iz robotike i prvi autor studije.
„Iz tehnološke perspektive, nadamo se da će drugi istraživači uvideti potencijal namenskog senzora brzine na oznaci i nastaviti sa razvojem prilagodljivijih senzora brzine kako bi se omogućilo praćenje energije za širi spektar morskih životinja“, rekao je Gabaldon.
Ovaj rad je u skladu sa dva druga Šorterova projekta u vezi sa očuvanjem delfina. On i Bogdan Popa, docent mašinstva na U-M, proučavaju kako delfini koriste eholokaciju da bi uhvatili ribu i slikali svoje okruženje. Pored toga, trenutni rad koji predvode istraživači sa Univerziteta Duke i Okeanografske fondacije iz Valensije, u saradnji sa Dolphin Kuest, nastoji da proceni energiju koja se koristi tokom plivanja merenjem kretanja i potrošnje kiseonika.
