I Evropska unija i Švajcarska postavile su sebi cilj da postanu klimatski neutralne do 2050. godine i da smanje svoje emisije gasova staklene bašte na neto nulu. Da bi se postigao ovaj cilj, potrebna su velika ulaganja u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, električne mreže, skladišnih kapaciteta i druge infrastrukture relevantne za klimu. Međutim, do sada je bilo nejasno koliko će investicija biti potrebno u narednih 15 godina i koje oblasti su najvažnije.
Ovu prazninu u znanju sada je popunila meta-studija koju su sproveli profesori ETH Bjarne Steffen i Lena Klaasen, koja je nedavno objavljena u Nature Climate Change. Autori zaključuju da će postizanje cilja od nule biti ugroženo ako se godišnje 302 milijarde evra ne ulije u infrastrukturu relevantnu za klimu u Evropi u naredne dve godine.
„Ulaganja u zelenu infrastrukturu treba hitno da se povećaju za 87 milijardi evra godišnje u poređenju sa nivoima poslednjih godina. Ovo je povećanje od više od jedne trećine“, objašnjava prvi autor Klasen, koji je doktorant na ETH Cirihu za klimatske finansije i Polici Group. Iako je novac lako dostupan – s obzirom na veličinu evropskog tržišta akcija i obveznica – glavni izazov je da se dovoljno brzo uspostave neophodne političke politike kako bi se osiguralo da se kapital uliva u prave projekte.
Istraživači ETH-a su izgradili 56 relevantnih tehnoloških i investicionih studija iz akademske zajednice, industrije i javnog sektora. Fokusirali su se na zemlje EU, ali su uzeli u obzir i podatke o Velikoj Britaniji, Norveškoj i Švajcarskoj. Ukupni evropski trendovi su stoga relevantni i za Švajcarsku.
Najdramatičnije povećanje potrebe za investicijama je u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije. „Da bi se unapredila dekarbonizacija svih oblasti života, u narednim godinama treba uložiti oko 75 milijardi evra u solarne i vetroelektrane. To je 24 milijarde evra više godišnje nego u nedavnoj prošlosti“, dodaje Stefen. .
Slična situacija je i u širenju distributivnih mreža i železnice. I u ovim oblastima je potrebno 40% do 60% dodatnih finansijskih tokova u odnosu na period 2016–2020. kako bi se proširila elektrifikacija i prebacio saobraćaj sa drumskog na železnički.
Prema autorima, rat u Ukrajini dodatno pojačava ove trendove: „Da bi uvozila što manje gasa iz Rusije, Evropa bi morala da ulaže oko 10 milijardi evra više godišnje u solarnu energiju i energiju vetra. potrebno je znatno manje ulaganja — oko 1,5 milijardi evra godišnje — u dodatnu infrastrukturu prirodnog gasa kao što su LNG terminali“, kaže Stefen.
Prema studiji ETH, fosilna goriva kao što su ugalj, nafta i gas će verovatno vezati manje kapitala u budućnosti u Evropi. Investicije koje su potrebne posebno u konvencionalne elektrane će pasti za 70% u roku od nekoliko godina.
Šta kreatori politike mogu da urade da ubrzaju povećanje kapitala koji je na raspolaganju za proširenje zelene infrastrukture? „Političke mere treba da budu prilagođene finansiranju u onim sektorima gde postoji najveća potreba za investicijama“, objašnjava Klasen. To danas nije nešto što se podrazumeva, kaže ona. Na primer, postojeći propisi u EU se fokusiraju na identifikaciju održivih hartija od vrednosti, uprkos činjenici da se važna infrastruktura relevantna za klimu uopšte ne finansira preko tržišta akcija.
Nasuprot tome, širenje obnovljivih izvora energije često omogućavaju privatni investitori kao što su penzioni fondovi i banke. Javni sektor treba da minimizira svoj rizik kroz garancije prihoda i tako što će procedure odobravanja učiniti što bržim i predvidljivim. Javna ulaganja u nove tehnologije kao što je skladištenje CO 2 takođe mogu pomoći u podsticanju privatnih investitora da se upuste u ove oblasti.
