Klimatske promene pogoršavaju simptome određenih stanja mozga, otkrio je naš novi pregled. Stanja koja se mogu pogoršati sa porastom temperature i vlažnosti uključuju moždani udar, migrene, meningitis, epilepsiju, multiplu sklerozu, šizofreniju, Alchajmerovu bolest i Parkinsonovu bolest.
Naš mozak je odgovoran za upravljanje izazovima životne sredine sa kojima se suočavamo, posebno višim temperaturama i vlažnošću, na primer tako što izaziva znojenje i govori nam da se sklonimo sa sunca u senku.
Svaki od milijardi neurona u našem mozgu je poput kompjutera koji uči, prilagođava se, sa mnogo električnih aktivnih komponenti. Mnoge od ovih komponenti rade različitom brzinom u zavisnosti od temperature okoline i dizajnirane su da rade zajedno u uskom opsegu temperatura.
Naša tela, i sve njihove komponente, dobro funkcionišu u okviru ovih granica na koje smo se milenijumima prilagođavali.
Ljudi su evoluirali u Africi i uglavnom im je udobno između 20˚C do 26˚C i 20% do 80% vlažnosti. Mnoge komponente mozga, u stvari, rade blizu vrha svojih temperaturnih opsega, što znači da mala povećanja temperature ili vlažnosti mogu značiti da prestaju da rade tako dobro zajedno.
Kada se ovi uslovi okoline brzo pređu u nenaviknute opsege, kao što se dešava sa ekstremnim temperaturama i vlažnošću u vezi sa klimatskim promenama, naš mozak se bori da reguliše našu temperaturu i počinje da kvari.
Neke bolesti već mogu poremetiti znojenje, što je neophodno za održavanje hladnoće, ili našu svest da nam je previše vruće. Neki lekovi koji se koriste za lečenje neuroloških i psihijatrijskih stanja dodatno komplikuju problem kompromitujući sposobnost tela da reaguje – smanjujući znojenje ili ometajući mašineriju koja reguliše temperaturu u našem mozgu.
Ove efekte pogoršavaju toplotni talasi. Na primer, toplotni talasi ometaju san, a poremećeni san pogoršava stanja kao što je epilepsija.
Toplotni talasi mogu učiniti da neispravno ožičenje u mozgu funkcioniše još manje dobro, zbog čega se simptomi kod ljudi sa multiplom sklerozom mogu pogoršati na vrućini. A više temperature mogu učiniti krv gušću i sklonijom zgrušavanju zbog dehidracije tokom toplotnih talasa, što dovodi do moždanog udara.
Dakle, jasno je da će klimatske promene uticati na mnoge ljude sa neurološkim bolestima, često na mnogo različitih načina. Sa porastom temperature, prijem u bolnicu zbog demencije je češći.
Kontrola napadaja se može pogoršati kod epilepsije, simptomi se pogoršavaju kod multiple skleroze, a učestalost moždanog udara raste, sa više smrtnih slučajeva povezanih sa moždanim udarom. Mnoga uobičajena i ozbiljna psihijatrijska stanja, kao što je šizofrenija, takođe se pogoršavaju, a stopa njihovog prijema u bolnicu raste.
U evropskom toplotnom talasu 2003. godine, oko 20% viška smrtnih slučajeva bilo je od ljudi sa neurološkim stanjima.
Nesezonski lokalni temperaturni ekstremi, veće od uobičajenih temperaturnih fluktuacija tokom dana, i nepovoljni vremenski događaji, kao što su toplotni talasi, oluje i poplave, mogu pogoršati neurološka stanja.
Ove posledice su dodatno komplikovane posebnim okolnostima. Efekat grejanja gradskog okruženja i nedostatak zelenih površina, na primer, mogu da pojačaju štetu od toplotnog talasa na neurološke i psihijatrijske bolesti.
Globalni obim onih sa neurološkim i psihijatrijskim stanjima na koje bi klimatske promene mogle negativno uticati je ogroman. Oko 60 miliona ljudi širom sveta ima epilepsiju. Globalno, oko 55 miliona ljudi ima demenciju, a preko 60% živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Kako svetska populacija stari, predviđa se da će se ovi brojevi povećati na preko 150 miliona do 2050. Moždani udar je drugi vodeći uzrok smrti i vodeći uzrok invaliditeta širom sveta.
Šira potreba da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama je jasna. Sada su potrebne mere ublažavanja koje vode vlade uz međunarodnu koordinaciju.
Ali proći će godine pre nego što ozbiljni napori počnu da prave razliku. U međuvremenu, možemo pomoći osobama sa neurološkim oboljenjima pružanjem prilagođenih informacija o rizicima od nepovoljnih vremenskih pojava i ekstremnih temperatura.
Lekari i stručnjaci za javno zdravlje mogu da objasne kako smanjiti te rizike. Možemo prilagoditi lokalne sisteme upozorenja o vremenskim prilikama neurološkim bolestima. Takođe možemo da radimo sa onima koji su pogođeni, njihovim porodicama i starateljima, kako bismo osigurali da upozorenja i odgovori o vremenskim prilikama imaju smisla za pogođene zajednice i da se mogu primeniti.
Ukoliko ne počnemo da se bavimo klimatskim promenama kao delom neurološke nege, koristi od naučnog napretka su u opasnosti da budu izgubljene. Možda najvažnije, neurološke bolesti nude uvid u to šta bi se moglo dogoditi zdravom mozgu koji je gurnut izvan evolucijski izvedenih granica i sposobnosti ponašanja da se prilagodi.
Ova mogućnost postaje sve verovatnija kako i dalje ne uspevamo da se uhvatimo u koštac sa klimatskim promenama. Da bismo nastavili da živimo živote koje želimo, trebalo bi da obratimo više pažnje na osećaj da postaje prevruće i da delujemo protiv klimatskih promena. Zavisimo od našeg mozga: klimatske promene su loše za njih.
