Satelit napravljen za NASA-u i francusku svemirsku agenciju Centre National d’Etudes Spatiales (CNES) za posmatranje skoro sve vode na površini naše planete poleteo je na putu ka niskoj orbiti Zemlje u petak u 3:46 po PST. Svemirska sonda za topografiju površinskih voda i okeana (SVOT) takođe ima doprinose Kanadske svemirske agencije (CSA) i svemirske agencije Ujedinjenog Kraljevstva.
Svemirska letelica SVOT lansirana je na raketu SpaceKs iz Space Launch Complek 4E u bazi svemirskih snaga Vandenberg u Kaliforniji sa glavnom misijom od tri godine. Satelit će meriti visinu vode u slatkovodnim tijelima i okeanu na više od 90% Zemljine površine. Ove informacije će pružiti uvid u to kako okean utiče na klimatske promene; kako zagrevanje sveta utiče na jezera, reke i rezervoare; i kako se zajednice mogu bolje pripremiti za katastrofe, kao što su poplave.
Nakon što se SVOT odvojio od drugog stepena rakete SpaceKs Falcon 9, zemaljski kontrolori su uspešno dobili signal satelita. Prvi telemetrijski izveštaji pokazali su da je letelica u dobrom stanju. SVOT će sada proći niz provera i kalibracija pre nego što počne da prikuplja naučne podatke za oko šest meseci.
„Zagrevanje mora, ekstremno vreme, jači požari — samo su neke od posledica sa kojima se čovečanstvo suočava zbog klimatskih promena“, rekao je administrator NASA-e Bil Nelson. „Klimatska kriza zahteva sveobuhvatan pristup, a SVOT je realizacija dugogodišnjeg međunarodnog partnerstva koje će na kraju bolje opremiti zajednice tako da se mogu suočiti sa ovim izazovima.
SVOT će pokriti celu površinu Zemlje između 78 stepeni južne i 78 stepeni severne geografske širine najmanje jednom u 21 dan, šaljući nazad oko jedan terabajt neobrađenih podataka dnevno. Naučno srce svemirske letelice je inovativni instrument nazvan radarski interferometar Ka-opsega (KaRIn), koji označava veliki tehnološki napredak. KaRIn odbija radarske impulse od površine vode i prima povratni signal pomoću dve antene sa obe strane letelice. Ovaj raspored — jedan signal, dve antene — omogućiće inženjerima da precizno odrede visinu vodene površine na dva otkosa istovremeno, od kojih je svaki širok 30 milja (50 kilometara).
„Željni smo da vidimo SVOT u akciji“, rekla je Karen St. Germain, direktorka NASA-ine Odeljenja za nauku o Zemlji. „Ovaj satelit utjelovljuje način na koji poboljšavamo život na Zemlji kroz nauku i tehnološke inovacije. Podaci koje će inovacije pružiti su od suštinskog značaja za bolje razumijevanje interakcije Zemljinog zraka, vode i ekosistema — i kako ljudi mogu napredovati na našoj planeti koja se mijenja.“
Među mnogim prednostima koje će SVOT misija pružiti je znatno jasnija slika slatkovodnih tijela Zemlje. Pružaće podatke o više od 95% svetskih jezera većih od 62.500 kvadratnih metara i reka širih od 100 metara. Trenutno, istraživači slatkovodnih voda imaju pouzdana merenja za samo nekoliko hiljada jezera širom sveta. SVOT će taj broj gurnuti u milione.
Duž obale, SVOT će pružiti informacije o nivou mora, popunjavajući praznine u posmatranju u područjima koja nemaju mjerače plime ili druge instrumente koji mjere visinu površine mora. Vremenom, ti podaci mogu pomoći istraživačima da bolje prate porast nivoa mora, što će direktno uticati na zajednice i obalne ekosisteme.
Ovako ambiciozna misija je moguća zbog NASA-ine dugogodišnje posvećenosti saradnji sa agencijama širom sveta na proučavanju Zemlje i njene klime. NASA i CNES su izgradili decenijama dugu vezu koja je započela 1980-ih radi praćenja Zemljinih okeana. Ova saradnja predstavlja pionir u upotrebi svemirskog instrumenta koji se zove visinomer za proučavanje nivoa mora sa lansiranjem satelita TOPEKS/Poseidon 1992. godine.
„Ova misija označava kontinuitet 30 godina saradnje između NASA-e i CNES-a u altimetriji“, rekla je Caroline Laurent, direktorka CNES orbitalnih sistema i aplikacija. „To pokazuje kako se međunarodna saradnja može postići kroz revolucionarnu misiju koja će nam pomoći da bolje razumemo klimatske promene i njihove efekte širom sveta.
SVOT merenja će takođe pomoći istraživačima, kreatorima politike i menadžerima resursa da bolje procene i planiraju stvari, uključujući poplave i suše. Pružajući informacije o tome gde je voda – odakle dolazi i kuda ide – istraživači mogu poboljšati projekcije poplava za reke i pratiti efekte suše na jezera i rezervoare.
„SVOT će pružiti vitalne informacije, s obzirom na hitne izazove koje predstavljaju klimatske promene i porast nivoa mora“, rekla je Lori Lešin, direktorka NASA Laboratorije za mlazni pogon. JPL je razvio instrument KaRIn i upravlja američkim delom misije. „Da će SVOT popuniti praznine u našem znanju i dati informacije o budućim akcijama je direktan rezultat posvećenosti, inovacija i saradnje koja seže mnogo godina unazad. Uzbuđeni smo što ćemo pokrenuti SVOT nauku.“