Prosečna temperatura površine Zemlje 2023. godine bila je najtoplija zabeležena, prema analizi NASA-e. Globalne temperature prošle godine bile su oko 2,1 stepen Farenhajta (1,2 stepena Celzijusa) iznad proseka za NASA-in osnovni period (1951-1980), izvestili su naučnici sa NASA-inog Godard instituta za svemirske studije (GISS) u Njujorku.
„Izveštaj o globalnoj temperaturi NASA-e i NOAA-e potvrđuje ono što su milijarde ljudi širom sveta doživele prošle godine; suočavamo se sa klimatskom krizom“, rekao je administrator NASA-e Bil Nelson. „Od ekstremne vrućine, preko šumskih požara, do porasta nivoa mora, možemo da vidimo da se naša Zemlja menja. Ima još posla koji treba da se uradi, ali predsednik Bajden i zajednice širom Amerike preduzimaju više nego ikada da smanje klimatske rizike i pomognu zajednicama da postanu otporniji – i NASA će nastaviti da koristi našu perspektivnu tačku svemira da vrati kritične klimatske podatke na Zemlju koji su razumljivi i dostupni svim ljudima. NASA i Bajden-Harisova administracija rade na zaštiti naše matične planete i njenih ljudi, za ovu generaciju—i sledeću“.
Godine 2023. stotine miliona ljudi širom sveta iskusilo je ekstremnu vrućinu i svakog meseca od juna do decembra postavili su globalni rekord za odgovarajući mesec. Jul je bio najtopliji mesec ikada zabeležen. Sve u svemu, Zemlja je bila oko 2,5 stepena Farenhajta (ili oko 1,4 stepena Celzijusa) toplija 2023. godine od proseka iz kasnog 19. veka, kada je počelo moderno vođenje evidencije.
„Izuzetno zagrevanje koje doživljavamo nije nešto što smo ranije videli u ljudskoj istoriji“, rekao je Gavin Šmit, direktor GISS-a. „To je prvenstveno vođeno našim emisijama fosilnih goriva, a mi vidimo uticaje toplotnih talasa, intenzivnih padavina i obalnih poplava.
Iako naučnici imaju ubedljive dokaze da je dugoročni trend zagrevanja planete vođen ljudskom aktivnošću, oni i dalje istražuju druge pojave koje mogu uticati na godišnje ili višegodišnje promene klime kao što su El Ninjo, aerosoli i zagađenje i vulkanske erupcije.
Tipično, najveći izvor varijabilnosti iz godine u godinu je klimatski obrazac El Ninjo-Južne oscilacije okeana u Tihom okeanu. Obrazac ima dve faze — El Ninjo i La Ninja — kada temperature površine mora duž ekvatora prelaze između toplijih, prosečnih i hladnijih temperatura. Od 2020-2022, u Tihom okeanu su se dogodila tri uzastopna događaja La Ninja, koji imaju tendenciju da smanje globalne temperature. U maju 2023. okean je prešao iz La Ninje u El Ninjo, što se često poklapa sa najtoplijim godinama u istoriji.
Međutim, rekordne temperature u drugoj polovini 2023. dogodile su se pre vrhunca aktuelnog El Ninja. Naučnici očekuju da će najveće uticaje El Ninja videti u februaru, martu i aprilu.
Naučnici su takođe istražili moguće uticaje erupcije podmorskog vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha’apai u januaru 2022. godine, koja je izbacila vodenu paru i fine čestice, ili aerosole, u stratosferu. Nedavna studija je otkrila da su vulkanski aerosoli – odbijanjem sunčeve svetlosti od Zemljine površine – doveli do ukupnog blagog hlađenja od manje od 0,2 stepena Farenhajta (ili oko 0,1 stepen Celzijusa) na južnoj hemisferi nakon erupcije.
„Čak i uz povremene faktore hlađenja kao što su vulkani ili aerosoli, nastavićemo da obaramo rekorde sve dok emisije gasova staklene bašte rastu“, rekao je Šmit. „I, nažalost, upravo smo prošle godine ponovo postavili novi rekord u emisiji gasova staklene bašte.
„Rekordna godina 2023. naglašava značaj hitnih i kontinuiranih akcija za rešavanje klimatskih promena“, rekla je zamenica administratora NASA-e Pam Melroj. „Nedavni zakoni su doneli najveću investiciju američke vlade u klimu, uključujući milijarde za jačanje otpornosti Amerike na sve veće uticaje klimatske krize. Kao agencija fokusirana na proučavanje naše klime koja se menja, NASA-ina flota satelita za posmatranje Zemlje će nastaviti da pruža kritične podaci naše matične planete u velikom obimu kako bi pomogli svim ljudima da donesu informisane odluke.“
NASA sastavlja svoj temperaturni rekord koristeći podatke o površinskoj temperaturi vazduha prikupljene sa desetina hiljada meteoroloških stanica, kao i podatke o temperaturi površine mora dobijene instrumentima na brodovima i plutačama. Ovi podaci se analiziraju korišćenjem metoda koje uzimaju u obzir različite razmake temperaturnih stanica širom sveta i efekte gradskog grejanja koji bi mogli da iskrive proračune.
Nezavisne analize NOAA i Centra Hadli (deo britanskog Met Officea) zaključile su da su globalne površinske temperature za 2023. bile najviše od početka modernog vođenja evidencije. Ovi naučnici koriste većinu istih podataka o temperaturi u svojim analizama, ali koriste različite metodologije. Iako se rangovi mogu neznatno razlikovati između rekorda, oni se u velikoj meri slažu i pokazuju isto dugotrajno zagrevanje poslednjih decenija.
Nadovezujući se na pola veka istraživanja, zapažanja i modela, Bajden-Harisova administracija, uključujući NASA-u i nekoliko saveznih partnera, nedavno je pokrenula američki centar za gasove staklene bašte kako bi kritične klimatske podatke učinila dostupnim donosiocima odluka i građanima. Centar podržava saradnju između vladinih agencija SAD i neprofitnog i privatnog sektora kako bi podaci i resursi iz vazduha, zemlje i svemira bili dostupni na mreži.
