Naša sposobnost da sagledamo ono što je zaista vertikalno je ključna. Bez toga bismo se borili da obavljamo jednostavne zadatke kao što je držanje šoljice kafe bez prolivanja i održavanje odgovarajućeg držanja tela.
Sada je međunarodni tim naučnika iz Japana, Kanade i Nemačke otkrio novu situaciju iz našeg svakodnevnog okruženja u kojoj je ova sposobnost ugrožena — kada se naše telo naginje (nagib tela) i kreće se u isto vreme (pokret tela).
Zapažanja naučnika, koja su objavljena u časopisu Multisensori Research, zasnovana su na scenarijima iz stvarnog sveta, otkrivajući faktore koje su prošle laboratorijske studije dugo previđale.
„Za razliku od tipičnih studija ove vrste, koje se dešavaju u dobro kontrolisanim laboratorijama, naš tim je otputovao u Hong Kong da sprovede terensko istraživanje na svetski poznatom Peak Tramvaju“, rekao je dr Čia-huei Ceng, koji je vodio istraživanje i saradnik. profesor na Istraživačkom institutu za električne komunikacije (RIEC) Univerziteta Tohoku. „Izvodili smo eksperimente na stotinama putnika koji su se penjali na najviše brdo u Hong Kongu, Victoria Peak.
Iako su nagib tela i kretanje tela proučavani u prethodnim studijama, fenomeni su bili izolovani. Ova studija je kombinovala oba aspekta da bi se utvrdila nova situacija u kojoj vertikalnost postaje iskrivljena.
Tim je zatražio pomoć arhitekte da napravi uređaj koji bi učesnici mogli da drže kako bi ukazali na njihovu percipiranu vertikalnost (tj. subjektivna haptička vertikala ili SHV).
U većini laboratorijskih uslova, ljudi su sposobni da percipiraju SHV sa greškom manjom od 1 stepen. Međutim, kada su vršena merenja u pokretnom Peak Tramvaju, uočena je pogrešna procena od 10 stepeni, nešto što nikada ranije nije prijavljeno.
Da bi istražili moguće izvore grešaka, istraživači su osmislili dodatne eksperimente. Prvo su učesnici naveli da zatvore oči kako bi isključili vizuelne uticaje. Zatim, da bi eliminisali efekte vestibularnog sistema – senzornog sistema koji stvara osećaj ravnoteže i prostorne orijentacije – umetnuli su zadnji klin između učesnika i njihovih stolica. Nijedna od ovih promena nije imala mnogo uticaja na smanjenje SHV greške, isključujući vizuelni i vestibularni sistem kao primarni uzrok.
Tim je zatim skrenuo pažnju na kretanje. Ponovo su kreirali nagib sedenja bez pokreta sa zubarskom stolicom. Sama promena nagiba tela nije stvorila nikakvu SHV grešku.
Pored toga, testirali su hongkonški tramvaj Ding Ding, koji vozi sličnom brzinom kao i Peak Tram, ali na relativno ravnoj površini. U obe situacije nije otkrivena pristrasnost.
Profesor psihologije Kenzo Sakurai sa Univerziteta Tohoku Gakuin, stručnjak za samokretanje i koautor studije, ističe koje su veliko otkriće njihova otkrića. „Neuspeh da tačno osetimo orijentaciju našeg tela u odnosu na gravitaciju može da dovede do neprikladnih pokreta ili padova, kao i da naruši svakodnevne funkcije kao što su hodanje, penjanje uz stepenice i nošenje poslužavnika. U specijalizovanim zadacima kao što su vožnja automobila ili pilotiranje avionom, ovaj neuspeh bi mogao biti katastrofalan.“
Dr Tseng smatra da njihova studija pokazuje sjajan primer naučnog istraživanja koje generalizuje stvarni svet u kome živimo. „Povrh svog čistog naučnog doprinosa, ova studija osporava pogrešno shvatanje da je istraživanje ograničeno na naučne kabine u zatvorenom prostoru. U ovom slučaju, prirodno okruženje je pružilo dobro osmišljenu zagonetku za naučnike da reše.“
