Bilo da detektuje rastuću anksioznost ili upravlja potpunim napadom panike, tehnološka industrija nudi niz novih alata dizajniranih da podrže mentalno zdravlje.
Na ovogodišnjem Sajmu potrošačke elektronike (CES) u Las Vegasu, veliki broj novoosnovanih preduzeća predstaviće svoja rešenja, uključujući švajcarsku firmu Nutrik, koja uvodi cortiSense za merenje nivoa takozvanog hormona stresa kortizola.
Mali cilindrični objekat sa tankom trakom na jednom kraju, cortiSense omogućava korisnicima da direktno testiraju i analiziraju svoju pljuvačku – bez potrebe da pljunu u epruvetu i pošalju je u laboratoriju, navodi Nutrik. Rezultati se mogu konsultovati za nekoliko minuta putem mobilne aplikacije.
Do sada, osnivač Nutrik-a Marija Han je rekla, da biste testirali svoj kortizol „trebate da odete u bolnicu, ili morate da pošaljete svoje uzorke“.
Ako se nivoi korisnika pokažu previsoki, Nutrik kaže da može da ih poveže sa zdravstvenim radnicima kako bi im pomogao u izradi odgovarajućeg odgovora.
Han je rekao da bi cortiSense mogao biti korisna dopuna drugim Nutrik monitorima, kao što je gSense, koji prikuplja podatke o spavanju, težini, fizičkoj aktivnosti i nivoima glukoze.
„Radi se o osnaživanju korisnika“, rekla je ona.
Iako će uređaj biti dostupan za kupovinu od strane pojedinaca, Han očekuje da će naići na veće interesovanje zdravstvenih osiguravača ili čak kompanija – koje bi mogle da prikupljaju podatke o ukupnim nivoima stresa u kancelariji ili unutar radnog tima, na primer, bez otkrivanja ličnih podataka.
„Pružanje ovih agregiranih podataka kompaniji“, rekla je ona, moglo bi joj pomoći da odluči da „ljudima samo trebaju praznici“.
Njujorški psiholog Džuli Kolzet je upozorila da „ovo nisu uređaji za lečenje, već pomoćni proizvodi koji mogu pomoći u početnoj proceni (i) skriningu“.
Francuska firma Baracoda, u međuvremenu, predstavlja BMind, koji naziva „prvim svetskim pametnim ogledalom za mentalno zdravlje koje pokreće veštačka inteligencija“.
Baracoda kaže da uređaj ima integrisanu kameru koja može pomoći u identifikaciji znakova stresa ili umora – a zatim predložiti korisniku da odvoji trenutak da se opusti, pogleda umirujuće slike i sluša umirujuću muziku.
Zatim tu je CalmiGo, mali ručni uređaj koji se koristi u trenucima panike koji aktivira parasimpatički nervni sistem, usporava rad srca korisnika i pomaže u regulisanju emocija.
Izvršni direktor kompanije Adi Vallach rekao je da je cilj bio da se „stvore proizvodi koje ljudi mogu poneti sa sobom gde god da idu, i da ih koriste da bi se smirili… bez zavisnosti od drugih ljudi ili lekova“.
Korisnik stavlja usta na uređaj, koji izgleda kao inhalator za astmatičara, a zatim diše tempom koji pokazuje trepćuće svetlo — tempo za koji kompanija kaže da se izračunava pomoću veštačke inteligencije kako bi najbolje delovao za svakog pojedinca.
Mašina — kojih je 100.000 prodato u Sjedinjenim Državama — stimuliše četiri od pet čula svojim svetlosnim signalima, fizičkom vibracijom koja takođe proizvodi zvuk i umirujućim aromama koje vas „odvajaju od anksioznog stanja“, kažu u kompaniji.
CalmiGo kaže da je klinička studija na bivšim vojnicima koji pate od posttraumatskog stresnog sindroma (PTSP) – sprovedena u saradnji sa fakultetom na izraelskom Univerzitetu Rajhman – otkrila da se nivo anksioznosti može smanjiti u roku od nekoliko nedelja.
Neki pacijenti su čak mogli u potpunosti da ukinu svoje lekove, kaže Volah.
Posetioci CES-a mogu takođe da sretnu Romija, stonog robota za kojeg kompanija MIKSI kaže da „mnogi u Japanu koriste da bi ublažili svoju anksioznost i usamljenost“.
U demonstracionom video snimku, Romi odgovara svom vlasniku, koji se vraća frustriran nakon izgubljene noći na poslu, nežno joj predlažući da pogleda film kako bi se opustila. Izgleda da radi.
Međutim, psiholog Kolzet je skeptičan u pogledu sposobnosti robota, ili uopštenije AI, da smisleno reaguju na osnovne uzroke anksioznosti ili depresije.
Možda što se više uređaja pojavi na tržištu, to će više ljudi biti zainteresovano za terapiju“, rekla je ona.
Ali pacijenti „žele da ih neko vodi“, dodao je Kolzet. „Oni žele da se osećaju bezbedno i potvrđeno, a mislim da robot to ne može da uradi.“
