Istraživač A&M AgriLife iz Teksasa uzima stranicu iz istraživanja ljudskih bolesti da vidi da li bi psi mogli da nanjuše respiratornu bolest goveda, BRD, jedan od najvećih zdravstvenih izazova za industriju stoke u hranilištima.
Kortni Dejgl, doktorka, specijalista za dobrobit životinja u Teksaškom A&M odeljenju za nauku o životinjama na Teksaškom A&M koledžu za poljoprivredu i životne nauke, i njen doktorant, Ejden Džudž, počinju drugi krug obuke kako bi utvrdili da li psi može rutinski i precizno otkriti BRD kod goveda.
Ona radi sa stručnjakom za BRD Džonom Ričesonom, doktorom nauka, sa Univerziteta Zapadni Teksas A&M u Kanjonu, i stručnjakom za obuku pasa Natanom Holom, doktorom nauka, sa Teksaškog tehničkog univerziteta. Hol je specijalizovan za pseći miris, inače poznat kao pseće čulo mirisa, a Ričeson je isporučio prvi set nazalnih briseva od goveda korišćenih u pilot studiji.
Rezultati prve studije tima nedavno su objavljeni u dva velika časopisa: „Olfakcija pasa kao tehnologija za otkrivanje bolesti: sistematski pregled“ u Applied Animal Behavior Science i „Using canine Olfaction to Detect Bovine Respiratori Disease: A Pilot Studi“ u Frontiers in Veterinari Science .
Kapacitet olfaktora pasa je uspešno korišćen za otkrivanje i dijagnostikovanje ljudskih bolesti, a ovaj tim nastoji da proširi taj uspeh. Za BRD, Daigle je rekao da je njihovo pilot testiranje pomoglo da se razjasni koja obuka, oprema i drugi parametri su potrebni da bi se povećala stopa tačne predvidljivosti.
Sada tim počinje svoju drugu studiju, koristeći stoku u Teksaškom istraživačkom centru A&M McGregor u centralnom Teksasu i pse čuvare iz zatvora u Hantsvilu.
Dejgl je rekao da bi ova tehnologija mogla da promeni način na koji se antimikrobni tretman primenjuje u komercijalnoj proizvodnji govedine. Trenutno se zdravlje goveda procenjuje na nivou grupe, što rezultira masovnom primenom antimikrobnih sredstava celoj grupi, bez obzira na individualni zdravstveni status životinja.
„Predlažemo da će adekvatno obučeni psi tačno i brzo predvideti rizik od BRD kod pojedinačnih goveda i preneti te informacije ljudima u realnom vremenu, što će rezultirati ciljanim pristupom kontroli BRD pomoću antimikrobnih sredstava“, rekla je ona.
Ovo istraživanje bi moglo da katalizira promenu paradigme u tome kako hranilišta koriste antimikrobna sredstva. Proizvođači će koristiti superiorni olfaktorni sistem pasa za otkrivanje bolesti na strani žlijeba.
„Dobro obučeni pas i vodič koji se nalaze u blizini padobrana stvaraju scenario u kojem pas može brzo i mirno da proceni obuzdanu stoku i signalizira dijagnostičku odluku vodiču“, rekao je Daigle. „Metafilaktička primena bi tada prešla sa grupne primene na primenu na individualnoj životinjskoj osnovi.“
Lečenje samo životinja za koje psi ukazuju da im je zaista potrebna intervencija smanjilo bi troškove i upotrebu lekova u poređenju sa trenutnim metodama. Pored toga, ovo će pokazati da stočarska industrija demonstrira poboljšano upravljanje antimikrobnim sredstvima i promoviše dobrobit stoke, istovremeno pružajući globalnoj populaciji visokokvalitetne proteine.
Znajući da psi mogu da identifikuju ljude i životinje pogođene raznim bolestima na osnovu mirisa, Daigleov tim je odlučio da utvrdi da li olfaktorni sistemi očnjaka mogu razlikovati obrasce isparljivih organskih jedinjenja koje proizvodi zdravo tkivo od tkiva zaraženog BRD.
U pilot studiji, dva psa su obučavana u nizu faza tokom sedam meseci da razlikuju briseve nosa prikupljene po dolasku u tovilište od goveda koje su razvile znakove BRD u roku od 20 dana i briseva od goveda koje nisu razvile znakove BRD u roku od tri meseci na tovilištu.
Dva psa su izabrana sa Odeljenja za veterinarsku patobiologiju Teksaške škole za veterinarsku medicinu i biomedicinske nauke A&M. Brisevi nosa su sakupljeni od 395 ukrštenih goveda na istraživačkom hranilištu Vest Tekas A&M Universiti u Kanjonu između decembra 2020. i marta 2021.
Nakon uzimanja uzoraka, goveda su praćena tri meseca. Uzorci su klasifikovani kao pozitivni ako je izvorna životinja tretirana za BRD najmanje tri puta ili je umrla nakon najmanje jednog tretmana za BRD u roku od 20 dana od dolaska.
Daigle je u pilot studiji rekao da su rezultati bili malo iznad šanse da psi njuškaju bris iz nosa od goveda sa pozitivnim testom.
Zbog složenosti patogeneze BRD, ako se otkrivanje oslanja na miris specifičnog za patogene, BRD može biti izazovniji od drugih bolesti za pse za otkrivanje, zaključio je tim. U pilot studiji, oni su utvrdili da su različiti uslovi na terenu, godišnja doba i razlike u mirisima po polu možda uticale na ukupan ishod, ograničavajući na taj način tačnost kojom se BRD može dijagnostikovati.
Zbog ovih neizvesnosti, potrebno je sprovođenje daljih istraživanja uz povećanu kontrolu kvaliteta uzorka, preciznije vreme prikupljanja uzoraka u odnosu na bolest i veća uniformnost uzorka, rekao je Daigle.
U ovom drugom krugu biće izabrana dva nova psa, a uzeti su uzorci od goveda homogenih po rasi, polu i poreklu. Tim je prikupio uzorke iz nosa i pljuvačke kako bi procenio uticaj vrste uzorka na tačnost detekcije.
„Ako ovi psi mogu da razlikuju uzorke bolesnih i zdravih goveda pod visoko kontrolisanim uslovima, onda bi proizvođači mogli da imaju još jedan alat u svojoj kutiji sa alatima za upravljanje stokom kada je u pitanju otkrivanje BRD“, rekao je Daigle. „Takođe, ovi rezultati mogu katalizirati dalja istraživanja koja bi mogla ispitati koja su jedinjenja odgovorna za te razlike u mirisu, što dovodi do razvoja senzora za BRD.“
