Ironično, mlađe generacije koriste pametne telefone za bilo šta osim stvarnih telefonskih poziva.
Mnogi ljudi mlađi od 40 godina izgledaju mnogo ugodnije kada puštaju prste da govore, koristeći tekst ili slike, umesto govora, da komuniciraju preko telefona.
Istraživanje iz 2023. godine na više od 1.000 Australijanaca generacije Z, starosti između 18 i 26 godina, pokazalo je da se skoro 60% plaši da uputi ili prihvati telefonski poziv. Drugi iz Sjedinjenih Država je otkrio da 81% milenijalaca bude uznemireno pre nego što pozove.
Poput paukova i visina, razgovor telefonom – sa svim svojim nesavršenostima u realnom vremenu – je fobija modernog doba i brzo postaje izgubljena umetnost.
Dakle, šta se dešava i kakav uticaj to može imati na karijere mladih ljudi?
Vodim školu novinarstva na Univerzitetu Mardok. U nekoliko drugih oblasti studija je sposobnost pravovremenog, efikasnog telefonskog poziva koji je toliko kritičan za uspeh.
Da bih dalje istražio stavove mladih prema korišćenju telefona, sproveo sam neformalnu anketu među 15 studenata.
Predstavljajući njihove odgovore na prošlogodišnjoj konferenciji Asocijacije za obrazovanje i istraživanje novinarstva Australije, sugerisao sam da „telefobija“ možda uzrokuje gubitak ključne komunikacijske veštine kod mlađih generacija.
Među mojim studentima, mnogi su rekli da smatraju nepristojnim primati glasovne pozive iz vedra neba ili bez upozorenja.
Neki su čak rekli da uopšte neće odgovarati na glasovne pozive, čak ni od roditelja. Bilo je lakše dozvoliti im da se preusmere na govornu poštu i da odgovore kasnije putem teksta.
Dobivanje telefonskog poziva sa nepoznatog broja može biti još više zabrinjavajuće – zašto ova osoba zove umesto da pošalje poruku? Mnogi su rekli da takvi hladni pozivi izazivaju dubok strah da nešto nije u redu.
Nakon što su saznali da zaista nije bilo hitnog slučaja, mnogi su se osećali u zasedi – i iznervirani – što je hladan pozivalac izazvao nepotreban alarm.
Ali studenti novinarstva možda i dalje imaju prednost. Na času podcastinga sa različitim smerovima, otkrio sam da uobičajeni zadaci intervjua izazivaju mnogo veći nivo anksioznosti nego u drugim časovima koje sam predavao tokom skoro decenije predajući samo studentima novinarstva.
Telefonski i intervjui licem u lice dobro su poznati iu industriji i u akademskim krugovima kao moćniji od e-pošte.
Veština ili samopouzdanje da se postavljaju neprijatna pitanja ključni su deo pristojnog intervjuisanja, a telefonski intervjui su drugi izbor za susret sa nekim licem u lice.
Lični razgovori omogućavaju povezivanje, izgradnju poverenja i empatije i prenošenje neverbalnog jezika.
Dve studije iz Kanade to potvrđuju, otkrivajući da ljudi precenjuju svoju ubedljivost kada komuniciraju putem e-pošte. Učesnici su podneli zahteve ili lično ili putem e-pošte.
Obe grupe su bile podjednako sigurne u uspeh svojih zahteva, ali oni koji su upućeni licem u lice bili su zapanjujućih 34 puta efikasniji.
Moje kolege iz australijskih medija rekle su mi da nova klasa novinara često ima više tehničkog umeća nego prethodne generacije. Ali mnogima je i dalje potrebno podsetnik da dignu telefon radije nego da pošalju e-poštu kada obezbeđuju ili obavljaju intervjue.
U učionici na Univerzitetu Mardok udvostručili smo količinu vremena provedenog u podučavanju umetnosti intervjuisanja.
Otkrili smo da su učenici uspešniji, a njihova anksioznost je smanjena kada se rani časovi posvete vežbanju telefonskih poziva. Cilj je isprobati najmanje 10 telefonskih poziva u učionici, počevši od drugova iz razreda, a zatim preći na strance.
Ali u svim školama novinarstva i široj radnoj snazi, verovatno će ostati teška bitka.
Prema istraživačima komunikacija Leanna Kim i Sang-Hva Oh, mnoge nove tehnologije ometaju, a ne promovišu glasovne pozive, što može uzrokovati još veće oslanjanje na nove uređaje.
„Telefonska anksioznost je bila negativno povezana sa preferencijama za telefonske pozive, što sugeriše da korišćenje alternativnog načina komunikacije, umesto telefonskog poziva, možda nije samo stvar pogodnosti, već rezultat bežanja od anksioznosti.
Ovo je uprkos istraživanjima koja pokazuju da se strah pojedinca od neugodne interakcije često ispostavi da je prenaglašen.
Nikada se nećemo vraćati u dane kada je porodični fiksni telefon imao ponosno mesto zaglavljeno u hodniku, i svoju posebnu stolicu za sedenje. Ali glasovni pozivi će uvek igrati važnu ulogu u komunikaciji.
Mlađe generacije samo treba da dignu slušalicu i puste da se njihov glas čuje.
