Mjanmar i Kina imaju najgoru slobodu interneta na svetu, sa padom prijavljenim u nizu drugih zemalja na čelu sa Kirgistanom, navodi se u studiji u sredu.
Dalje pogoršanje stanja u Mjanmaru, savezniku Pekinga u kojem je vojska preuzela vlast 2021. godine, označava prvi put u deceniji da je bilo koja zemlja izjednačila s Kinom po najnižoj oceni u izveštaju Freedom on the Net.
Izveštaj Freedom House-a, prodemokratske istraživačke grupe koju finansira američki Kongres, ali koja se vodi nezavisno, otkriva da sloboda interneta opada 14. godinu zaredom na globalnom nivou, pri čemu više zemalja beleži pad nego porast.
U Mjanmaru, hunta je oštro razbila neslaganje otkako je okončala decenijski eksperiment u demokratiji, sistematskom cenzurom i nadzorom govora na internetu.
Fridom haus je ukazao na nove mere koje je hunta nametnula u maju da blokira pristup virtuelnim privatnim mrežama (VPN), koje stanovnici koriste da zaobiđu kontrolu interneta.
Kina je razvila sveobuhvatni „veliki zaštitni zid“ koji ima za cilj da iskoreni sadržaj koji predstavlja pretnju vladajućoj Komunističkoj partiji.
Upitan o izveštaju u sredu, Peking je insistirao da njegovi ljudi „uživaju različita prava i slobode u skladu sa zakonom“.
„Što se tiče takozvanog izveštaja, mislim da je potpuno neosnovan i sačinjen iz skrivenih motiva“, rekla je portparolka ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.
Zemlja koja je pokazala najveći pad u anketi je Kirgistan, gde su vlasti zatvorile veb stranicu Kloop, koju u velikoj meri finansiraju nevladine organizacije sa sedištem u SAD i koja je izvestila o navodima jednog opozicionog lidera o mučenju u pritvoru.
Ostale zemlje koje su snižene uključuju Azerbejdžan – domaćin klimatskog samita COP29 sledećeg meseca – zbog pritvaranja ljudi zbog objava na društvenim mrežama, i Irak, gde je istaknuti aktivista ubijen nakon što je na Fejsbuku objavio ohrabrujući protest.
Najveći dobici primećeni su u Zambiji, a u izveštaju se kaže da je zemlja videla sve veći prostor za onlajn aktivizam.
Island je rangiran kao najslobodniji na mreži, zatim Estonija, a zatim Kanada, Čile i Kostarika.
Sjedinjene Države su se u međuvremenu zadržale na 76 na skali od 100 poena, a Fridom haus je obnovio zabrinutost zbog nedostatka zaštitnih mera protiv nadzora vlade.
Takođe je ukazano na akcije najmanje 19 američkih država protiv zloupotrebe veštačke inteligencije u predizbornim kampanjama.
