Meta će izgraditi centar za AI podataka vredan 10 milijardi dolara u Luizijani

Meta će izgraditi centar za AI podataka vredan 10 milijardi dolara u Luizijani

Najveći centar podataka veštačke inteligencije koji je ikada izgradila Fejsbukova matična kompanija Meta stiže u severoistočnu Luizijanu, saopštila je kompanija u sredu, donoseći nadu da će objekat vredan 10 milijardi dolara transformisati ekonomski zapušteni deo države.

Republikanski guverner Džef Landri nazvao je to „promenom igre“ za rastući tehnološki sektor njegove države, ali su neke ekološke grupe izrazile zabrinutost oko količine energije koju bi koristila – i da li bi to moglo dovesti do većih računa za energiju u budućnosti.

U međuvremenu, AI startup Elona Maska, kAI, proširuje svoj postojeći projekat superkompjutera u Memfisu u Tenesiju, saopštila je u sredu gradska privredna komora. Komora je takođe rekla da će Nvidia, Dell i Supermicro Computer „uspostaviti operacije u Memfisu“, ne nudeći dalje detalje.

Luizijana je među sve većim brojem država koje žele da privuku velike tehnološke firme kojima su potrebni energetski intenzivni centri podataka sa poreskim kreditima i drugim podsticajima.

Američko Ministarstvo trgovine otkrilo je da u SAD nema dovoljno centara podataka da bi se zadovoljila rastuća potražnja zasnovana na veštačkoj inteligenciji, za koju se predviđa da će rasti za 9% svake godine do 2030. godine, pozivajući se na izveštaje industrije.

Meta predviđa da će njen data centar u Luizijani stvoriti 500 operativnih poslova i 5.000 privremenih građevinskih poslova, rekao je Kevin Janda, direktor strategije data centra. Sa 4 miliona kvadratnih stopa (370.000 kvadratnih metara), to će biti najveći AI centar podataka kompanije do sada, dodao je on.

„Želimo da budemo sigurni da imamo pozitivan uticaj na lokalnom nivou“, rekao je Janda.

Lideri Kongresa i lokalni predstavnici iz celog političkog spektra najavili su objekat Meta kao blagodat za župu Ričland, ruralni deo Luizijane sa 20.000 stanovnika koji se istorijski oslanjaju na poljoprivredu. Smatra se da otprilike svaki četvrti stanovnik živi u siromaštvu, a parohija ima stopu zaposlenosti ispod 50%, prema podacima popisa u SAD.

Meta planira da uloži 200 miliona dolara u poboljšanje putne i vodovodne infrastrukture za parohiju kako bi nadoknadio potrošnju vode. Očekuje se da objekat bude završen 2030. godine.

Entergi, jedan od najvećih dobavljača komunalnih usluga u zemlji, ubrzano planira da izgradi tri elektrane na prirodni gas u Luizijani koje će moći da generišu 2.262 megavata za Metin data centar u periodu od 15 godina — skoro jednu desetinu postojećeg energetskog kapaciteta Entergija u četiri države.

Komisija za javne usluge Luizijane razmatra predlog Entergija jer su se neke ekološke grupe protivile zaključavanju države u energetsku infrastrukturu zasnovanu na fosilnim gorivima. Meta je rekao da planira da pomogne u donošenju 1.500 megavata obnovljive energije u mrežu u budućnosti.

Stanovnici Luizijane bi na kraju mogli završiti sa povećanjem stope kako bi otplatili troškove rada ovih elektrana na prirodni gas kada Metin ugovor sa Entergijem istekne, rekla je Džesika Hendriks, direktorka državne politike Alijanse za pristupačnu energiju, neprofitne organizacije sa sedištem u Luizijani koja se zalaže za energiju potrošači.

„Ne postoji razlog zašto rezidencijalni kupci u Luizijani moraju da plaćaju elektranu za energiju koju neće da koriste“, rekao je Hendriks. „I želimo da budemo sigurni da postoje mere zaštite.

Komesar za javne službe Foster Kembel, koji predstavlja severoistočnu Luizijanu, rekao je da ne veruje da će centar podataka povećati stope za Luizijance i smatra da je to od vitalnog značaja za njegov region.

„Ide na jednom od najpotrebnijih mesta u Luizijani i možda jednom od najpotrebnijih mesta u Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Foster. „Za to sam 100%“

Grupe za zaštitu životne sredine su takođe upozorile na zagađenje koje nastaje iz Muskovog AI centra podataka u Memfisu. Južni pravni centar za životnu sredinu, između ostalih, kaže da bi superkompjuter mogao da optereti električnu mrežu, što je izazvalo pažnju Agencije za zaštitu životne sredine. Osamnaest gasnih turbina koje trenutno rade u postrojenju kAI u južnom Memfisu su značajni izvori ozona prizemnog nivoa, poznatijeg kao smog, saopštila je grupa.

Patrick Anderson, advokat u pravnom centru, rekao je da je kAI poslovao sa „zapanjujućim nedostatkom transparentnosti“ u razvoju svog objekta u Južnom Memfisu, koji se nalazi u blizini pretežno crnih četvrti koja se dugo suočavaju sa zagađenjem i zdravstvenim rizicima od fabrika i drugih industrijskih objekata. sajtovima.

„Memfijanci zaslužuju da znaju kako će kAI uticati na njih“, rekao je, „i trebalo bi da imaju mesto za stolom kada se ove odluke donose.“