THC je psihoaktivno jedinjenje koje se dobija kada se cvet kanabisa – koji se obično naziva „pupoljak“ – zagreva pušenjem ili kuvanjem.
Tačno izveštavanje o THC-u je ključna tačka za medicinske pacijente, rekreativne potrošače i celokupni integritet industrije kanabisa. Medicinski i rekreativni cvet je generalno isti – razlika je u zahtevima za testiranje, ceni, porezima i ograničenjima kupovine. Obmanjujuće informacije o potenciji mogu poremetiti medicinske doze, zavesti rekreativne korisnike i narušiti poverenje u industriju koja teži legitimitetu.
Potrošači često povezuju viši nivo THC-a u cvetu kanabisa sa vrhunskim kvalitetom, što potencijalno dovodi do preplate za proizvode koji možda ne ispunjavaju njihova očekivanja. Ova zabluda takođe može da podstakne kultivatore, laboratorije za testiranje i ambulante da generišu veće brojeve THC-a – bilo kroz tehnike kultivacije ili kroz prevaru u testiranju.
Pored toga, testiranje na toksine, pesticide i ukupni kvasac i buđ takođe može postati žrtva falsifikovanja. Nedavni izveštaji otkrivaju slučajeve u kojima su laboratorije u Njujorku i drugim državama prosledile proizvode koji bi trebalo da propadnu. Ovo dovodi u sumnju kredibilitet širih procesa testiranja koji postoje.
Sakupio sam ukupno 23 uzorka cvetova kanabisa iz 10 ambulanti širom severnog prednjeg opsega Kolorada, koji uključuje Denver, Fort Kolins i Garden Siti. Uzorci su obuhvatali 12 sojeva, uključujući indica, sativa i hibridne tipove, i varirali su u prijavljenim vrednostima THC-a.
Neki su imali opsege, kao što su 12,8 odsto-19,3 odsto na donjem kraju i 28,07 odsto-31,28 odsto na višem kraju, dok su drugi imali pojedinačne vrednosti, kao što je 16,4 odsto ili 17,4 odsto.
Poslao sam uzorke u laboratoriju za testiranje treće strane koja radi tečnu hromatografiju visokih performansi ili HPLC. HPLC je metoda za odvajanje, identifikaciju i kvantifikaciju komponenti u smešama na osnovu njihovih hemijskih svojstava. To je najčešće korišćena metoda u testiranju kanabisa za analizu kanabinoida i otkrivanje zagađivača. Ovo može osigurati snagu, sigurnost i kvalitet proizvoda.
Približno 70 procenata etiketa je prijavilo procente THC-a za više od 15 procenata veće od onoga što je kvantifikovano u laboratoriji.
Među 23 analizirana uzorka cveća, 18 je pokazalo niže nivoe THC-a od prijavljenih – pri čemu je 16 palo ispod 15 procenata navedene vrednosti, 13 je palo ispod 30 procenata prijavljenog THC-a i tri uzorka ispod polovine prijavljenog THC-a. Primetno je da je samo jedan uzorak imao nešto veći THC nego što je prijavljeno. Četiri su bila u okviru prijavljenog raspona.
Uočeni disparitet nije posledica starenja. Kada THC stari i degradira, pretvara se u kanabinol ili CBN. Međutim, CBN nije pronađen u merljivim količinama ni u jednom od uzoraka, a dalja ispitivanja su pokazala stabilne nivoe THC-a tokom vremena.
Osnovno pitanje se postavlja: sa napretkom u tehnikama uzgoja, uključujući osvetljenje, hranljive materije i selektivni uzgoj, da li je moć cveta kanabisa zaista porasla u poslednjih 15 godina?
Nivo THC-a je u proseku iznosio 9,75 procenata još 2009. godine, na osnovu testiranja cveta kanabisa zaplenjenog DEA. Danas, nivoi navodno premašuju 35 procenata, iako nisu tako uobičajeni kao što su potrošači naveli da veruju. Cvet kanabisa koji je zaplenio DEA u proseku je iznosio 13,88 procenata u 2019. godini, što je bliže mom posmatranom proseku od 14,98 procenata u odnosu na prijavljenu sredinu mojih uzoraka, koja je bila 20,27 procenata-24,10 procenata.
Takođe ne znamo ko je odgovoran za dezinformacije u vezi sa povećanom potencijom THC-a za cvet kanabisa. To mogu biti kultivatori ili ambulante koji biraju najbolje cveće za testiranje. Smernice za uzorkovanje se razlikuju u zavisnosti od države, ali sve zahtevaju nasumični uzorak iz cele serije.
Ali postoji mali ili nikakav nadzor kada je u pitanju sprovođenje ovih smernica. To takođe može biti laboratorijska prevara. Objekti mogu da manipulišu procesom testiranja ili brojevima lekara na sertifikatu o analizi kako bi osigurali ponovljeno poslovanje proizvođača i distributera koji određuju cene na osnovu sadržaja THC-a, ili da generišu nove kupce.
Verujem da je kritičan sledeći korak za industriju kanabisa da edukuje potrošače o tome kako da donesu informisanije odluke gledajući dalje od pukih procenata THC-a. Ljudi uglavnom ne kupuju vino ili pivo na osnovu sadržaja alkohola.
Umesto da se fokusira na sadržaj THC-a, početnik konzumenta kanabisa bi mogao da razmotri brendove koji su renomirani ili sojeve koje imaju profil arome ili ukusa u kojima uživaju. Na kraju, oni mogu krenuti dalje da pronađu omiljenog uzgajivača ili uzgajivača, ili pouzdanu ambulantu koja zapošljava stručnog saradnika. Budtender je sličan barmenu u dispanzeru, koji služi kao predstavnik kupaca.
Potrošači kanabisa, akteri u industriji i javnost takođe moraju da nastave da se zalažu za bolji nadzor u uzorkovanju i testiranju kako bi se osigurala bezbednost, transparentnost i odgovornost i podstaklo poverenje zajednice kanabisa.
