Ozonski omotač koji štiti život na Zemlji od smrtonosnog sunčevog zračenja je na putu da se oporavi u roku od decenija, ali kontroverzne geoinženjerske šeme za smanjenje globalnog zagrevanja mogle bi da preokrenu taj napredak, upozorila je glavna naučna procena u ponedeljak.
Od sredine 1970-ih, određeni industrijski aerosoli doveli su do iscrpljivanja ozona u stratosferi, 11 do 40 kilometara iznad Zemljine površine.
Godine 1987, skoro 200 nacija se složilo sa Montrealskim protokolom da preokrene oštećenje ozonskog omotača zabranom hemikalija koje uništavaju ovaj prirodni sloj molekula u atmosferi.
Taj sporazum funkcioniše kako se očekivalo i u skladu je sa prethodnim projekcijama, utvrdilo je više od 200 naučnika.
„Ozon se oporavlja, ovo je dobra priča“, rekao je za AFP Džon Pajl, profesor na Univerzitetu u Kembridžu i kopredsedavajući Naučne procene oštećenja ozonskog omotača.
Ozonski omotač bi trebalo da bude obnovljen – i po površini i po dubini – do oko 2066. godine u regionu Antarktika, gde je oštećenje ozona najizraženije, navodi se u izveštaju, koji su zajednički objavili Svetska meteorološka organizacija (VMO), Program UN za životnu sredinu, i vladine agencije u SAD i Evropskoj uniji.
Iznad Arktika, potpuni oporavak će se desiti oko 2045. godine, a za ostatak sveta za oko 20 godina.
Netaknut ozonski omotač filtrira većinu sunčevog kratkotalasnog ultraljubičastog zračenja, koje oštećuje DNK u živim organizmima i može izazvati rak.
Međutim, na nivou zemlje, ozon je glavna komponenta zagađenja vazduha i pogoršava respiratorne bolesti.
Napori da se popravi ozonski omotač ukrštaju se sa borbom protiv globalnog zagrevanja.
Postepenim ukidanjem supstanci koje oštećuju ozonski omotač – neke od njih su moćni gasovi staklene bašte – izbeći će se zagrevanje do 1 stepen Celzijusa (34 stepena Farenhajta) do sredine veka u poređenju sa scenarijem u kojem se njihova upotreba povećava za oko tri procenta godišnje , prema proceni.
Klasa industrijskih aerosola razvijenih da zameni one koji su zabranjeni Montrealskim protokolom takođe se ispostavilo da su moćni gasovi staklene bašte i biće ukinuti u naredne tri decenije prema nedavnom amandmanu na sporazum iz 1987. godine.
Ali dok se svet okupio kako bi se uhvatio u koštac sa oštećenjem ozonskog omotača, nije uspeo da suzbije emisije ugljenika dovoljno brzo da spreči opasno zagrevanje.
Svet koji je jedva 1,2 °C iznad predindustrijskog nivoa već je pogođen rekordnim toplotnim talasima, sušama i temperaturama, i ide ka katastrofalnim 2,7 °C iznad tog standarda.
Kako emisije nastavljaju da rastu i vreme ističe da bi se izbegli neki od najgorih uticaja, kontroverzne geoinženjerske šeme se pomeraju u središte debata o politici klimatskih promena.
To uključuje predloge za ublažavanje globalnog zagrevanja deponovanjem čestica sumpora u gornju atmosferu.
Ali u izveštaju se upozorava da bi ovo moglo oštro da preokrene oporavak ozonskog omotača.
Takozvano ubrizgavanje stratosferskog aerosola (SAI) se sve više smatra potencijalnom merom zastoja za ograničavanje temperature dovoljno dugo da se reši problem na izvoru.
Priroda pokazuje da funkcioniše: nasilna erupcija planine Pinatubo na Filipinima 1991. godine – koja je izbacila milione tona prašine i krhotina – snizila je globalnu temperaturu na oko godinu dana.
Naučnici su izračunali da bi ubrizgavanje 8 do 16 miliona tona sumpor-dioksida u stratosferu svake godine, što je otprilike ekvivalentno Pinatubovom izlazu, ohladilo temperaturu Zemlje za oko 1 °C.
Simulacije iznad Antarktika u oktobru – kada je ozonska rupa najveća – pokazuju da bi takozvano ubrizgavanje aerosola u stratosferu tokom 20 godina smanjilo globalnu temperaturu za 0,5 °C.
Ali postoji kompromis: ozonski omotač bi se smanjio na nivo iz 1990. godine, samo trećinu onoga što je bio pre uticaja ljudskih aktivnosti.
Svet bi video „kontinuirano ozbiljno oštećenje ozona dok se takvo upravljanje sunčevim zračenjem nastavi“, rekao je Pajl.
Savetodavni panel UN za nauku o klimi, IPCC, upozorio je na druge neželjene posledice, u rasponu od prekida afričkih i azijskih monsuna, od kojih stotine miliona zavise od hrane, do isušivanja Amazona, koji već prelazi u savanu. stanje.
Novi izveštaj, 10. do danas, takođe naglašava neočekivani pad ozona u donjoj stratosferi nad naseljenim tropskim regionima i regionima srednje geografske širine.
Do sada su hlorofluorougljenici, ili CFC, i drugi molekuli uglavnom erodirali ozon u gornjoj stratosferi i preko polova.
Naučnici istražuju dva moguća krivca: industrijske hemikalije koje nisu obuhvaćene Montrealskim protokolom pod nazivom „supstance vrlo kratkog životnog veka“ (eng. skr. VSLS) i klimatske promene.
