Upravljanje invazivnim vrstama se sve više oslanja na tretmane iz vazduha, međutim, novi istraživački članak, objavljen u časopisu Pest Management Science, naglašava kritični jaz u znanju u razumevanju međudejstva faktora koji utiču na vreme leta i operativne troškove.
Studija predstavlja sveobuhvatnu analizu velikog skupa podataka o tretmanu iz vazduha, koji je mukotrpno sastavljen od 20 godina zapisa iz dva australska programa iskorenjivanja mrava. Podaci bacaju svetlo na to kako odnosi između kombinacije tipa mamca i sistema za isporuku utiču na to koliko je vremena potrebno za tretiranje područja.
Autori napominju da im do sada nije poznat nijedan rad objavljen u naučnoj literaturi koji detaljno opisuje metriku mamca iz vazduha.
U razgovoru sa SCI, Benjamin Hoffmann, CSIRO Health and Biosecurity, Centar za istraživanje tropskih ekosistema, i vodeći autor rada, rekao je: „Ovo nije bila planirana tema istraživanja. Jednostavno sam sprovodio mamce iz vazduha skoro 20 godina u brojnim projekata i čuvao je detaljne podatke o tretmanima u slučaju da bi bili korisni u budućnosti.“
„Naravno da jesu! Podaci su pružili razne vrste uvida u različita vremena kada su različiti mamci bili raspršeni različitim aparatima. Ovi podaci se sada mogu koristiti globalno za precizno planiranje i trošak tretmana za upravljanje invazivnim vrstama.“
Podaci su otkrili značajne nalaze u pogledu efikasnosti dva različita sistema za isporuku mamaca — motorizovanih rezervoara (odvojivih kanti koje vise ispod helikoptera) i bočnih izolatora (kontejnera pričvršćenih na bočne strane helikoptera).
Hofman je objasnio: „Podaci su pokazali da je Isolair bio znatno efikasniji u pogledu isporuke mamaca, suprotno onome što smo očekivali. Iz perspektive pilota, Isolair je takođe bio mnogo bezbedniji, jer je mnogo teže leteti, a posebno okretati, sa velikom težinom koja visi ispod helikoptera, posebno pri slabom vetru.“ Međutim, studija je takođe primetila da je došlo do blagog povećanja efikasnosti raspršivanja mamaca sa motornim rezervoarom kada su korišćene dve kante umesto jedne.
Autori su takođe uporedili vreme leta drona u odnosu na helikopter sa ljudskom posadom. Na velikim površinama, helikopter je bio iznenađujuće efikasniji, međutim, Hofman je primetio da „dron obavlja posao tamo gde helikopter ne može — kao što je na malim kompleksnim područjima sa infrastrukturom“.
Studija govori o potrebi za povećanjem prikupljanja i izveštavanja podataka od strane praktičara mamca iz vazduha, kako bi se ubrzala poboljšanja efikasnosti i smanjili troškovi mamljenja iz vazduha.
Hofman je objasnio: „Prikupljanje podataka ne može biti jednostavnije. Više ljudi koji možda već imaju takve podatke o sličnim operacijama (npr. stotine iskorenjivanja glodara) mogli bi da sarađuju da napišu rad u kome upoređuju ono što su uradili.“
