Interdisciplinarni pregled načina na koji generativna veštačka inteligencija (AI) može da promeni posao, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, informacije i dezinformacije fokusira se na potencijalne uticaje tehnologije na društvenu jednakost.
Valerio Capraro i njegove kolege otkrivaju da u svakom domenu, generativna AI ima potencijal da poboljša i pogorša nejednakost. Nalazi su objavljeni u časopisu PNAS Nekus.
Na poslu, tehnologija bi mogla da poveća produktivnost i stvori nova radna mesta, ali njene koristi će verovatno biti nejednako raspoređene. U obrazovanju, generativna AI bi mogla da ponudi personalizovano učenje, ali bi takođe mogla da pogorša digitalni jaz.
U zdravstvenoj zaštiti, tehnologija bi mogla pomoći lekarima da rano dijagnostikuju bolest, ali samo za one na klinikama i bolnicama koji mogu da priušte dijagnostičke alate AI. U domenu informacija, generativna veštačka inteligencija može demokratizovati sposobnost stvaranja sadržaja, posebno za govornike kojima nije maternji jezik, i može učiniti informacije pristupačnijim osobama sa invaliditetom—ali takođe može pomoći onima koji žele da kreiraju i šire dezinformacije.
Prema autorima, kreatori politike na kraju snose odgovornost da obezbede da se generativna veštačka inteligencija koristi za povećanje jednakosti, a ne za pogoršanje već značajnih socioekonomskih nejednakosti koje opkoljavaju društvo.
Postojeće politike još nisu dorasle ovom zadatku. Autori preporučuju specifične politike, uključujući promene poreskog koda, sindikate podataka, finansiranje istraživanja za tehnologije veštačke inteligencije komplementarne ljudima, obuku AI za radnike, kampanje protiv dezinformacija i posvećenu ekspertizu AI unutar vlada.
Prema autorima, odluke koje danas donosimo o tome kako da koristimo i regulišemo AI imaće trajne uticaje na generacije koje dolaze.
