Istraživači predlažu rešenje vođeno veštačkom inteligencijom za upravljanje saobraćajem

Istraživači predlažu rešenje vođeno veštačkom inteligencijom za upravljanje saobraćajem

Novi metod za upravljanje gradskim saobraćajem na mrežama sa više raskrsnica razmatran je u Međunarodnom časopisu za informacione i komunikacione tehnologije. Istraživanje obećava poboljšanja u efikasnosti i prilagodljivosti, a kombinovanjem tehnologija moglo bi da odgovori na dugogodišnje izazove zagušenja i nepredvidivih obrazaca saobraćaja u gustim urbanim područjima.

Reniong Zhang, Shibiao He i Peng Lu sa Instituta za inženjerstvo Chongking u Chongkingu, Kina, sugerišu da bi upotreba tehnologije vozila za sve (V2Ks) mogla omogućiti vozilima i infrastrukturi da razmjenjuju podatke o stanju na putevima i saobraćaju u realnom vremenu. Ova stalna deljenje podataka bi poboljšala način na koji sistemi za upravljanje saobraćajem kontrolišu semafore i ograničenja brzine i trake kako bi se bezbedno ugladio protok vozila.

Sistem koji je predložio tim koristi poboljšani model dugotrajne kratkoročne memorije (LSTM), vrstu veštačke inteligencije dizajnirane za prepoznavanje obrazaca i predviđanja. Korišćenjem mehanizma za ažuriranje „kliznog vremenskog prozora“, model može da uči iz podataka u realnom vremenu, zadržavajući istorijski kontekst. Balansiranjem ova dva, mogu se izvršiti brža prilagođavanja protoka saobraćaja uz istovremeno smanjenje ukupnog računarskog opterećenja sistema i prepolovljenje vremena predviđanja.

Tim je sproveo simulacije i pokazao da bi takav pristup mogao smanjiti prosečna kašnjenja vozila za nešto manje od trećine i povećati „propusnost“ puta za skoro 15%. Rezultat bi bio kraće vreme putovanja i lakši tok saobraćaja. Ovo bi takođe trebalo da poboljša potrošnju goriva i smanji ukupnu emisiju izduvnih gasova vozila.

Konvencionalni sistemi za upravljanje saobraćajem koriste istorijske podatke ili ograničene unose u realnom vremenu, i tako ne mogu da odgovore na stvarne uslove na putu u datom trenutku bez ručnog unosa. Takvi sistemi su korisni u manje složenim saobraćajnim scenarijima, ali se bore da podnose brze i nepredvidive promene u saobraćaju, posebno u većim, međusobno povezanim mrežama. Novopredloženi sistem rešava ova ograničenja nudeći prilagodljivija i preciznija prilagođavanja.