Napori da se uhvati u koštac sa lažnim informacijama kroz proveru činjenica ili inicijative za medijsku pismenost povećavaju skepticizam javnosti prema „lažnim vestima“. Međutim, oni takođe stvaraju nepoverenje u prave izvore vesti zasnovane na činjenicama, pokazuje studija koju je vodio Univerzitet u Cirihu koristeći eksperimente onlajn anketa u SAD, Poljskoj i Hong Kongu.
Istraživanja su pokazala da malo ljudi zapravo nailazi na lažne informacije u svom svakodnevnom životu. Pa ipak, zabrinutost zbog štete koju bi „lažne vesti“ mogle da nanesu porasla je poslednjih godina. Događaji visokog profila kao što su neredi na Kapitolu, neodlučnost o vakcini tokom pandemije COVID-19 i rat u Ukrajini podstakli su ove zabrinutosti.
Istovremeno, inicijative za proveru činjenica su u porastu. Glavne platforme za vesti kao što su BBC i CNN uključile su proveru činjenica u svoje redovne ponude, dok su kampanje za medijsku pismenost cvetale, sa programima osmišljenim da obrazuju javnost o tome kako da shvati šta je istina, a šta laž.
Studija koju su sproveli univerziteti u Cirihu, Kaliforniji i Varšavi sada pokazuje da su ovi napori doveli do nenamernog paradoksa: sami alati koji se koriste za borbu protiv dezinformacija podstiču nepoverenje u sve vesti, uključujući i iz pouzdanih izvora.
Istraživači su sproveli tri eksperimenta onlajn anketiranja u kojima je učestvovalo 6.127 učesnika u SAD, Poljskoj i Hong Kongu kako bi testirali efikasnost tri korektivne strategije koje se trenutno koriste za borbu protiv dezinformacija – provera činjenica, inicijative za medijsku pismenost i namensko izveštavanje vesti – i uporedili ih sa tri alternativne strategije.
Ideja redizajniranih strategija bila je da se podstakne kritičko – ali ne previše skeptično – angažovanje sa informacijama. Na primer, umesto da se fokusira na to da li su vesti istinite ili lažne, jedna od redizajniranih strategija je naglasila razumevanje političkih pristrasnosti u izveštavanju vesti.
Studija je otkrila da tradicionalni alati kao i alternativne strategije koje se koriste za razotkrivanje mitova podstiču širi osećaj sumnje u javnosti, čak i prema legitimnim informacijama. Redizajnirane strategije nisu značajno nadmašile tradicionalne taktike u poboljšanju sposobnosti javnosti da razlikuje činjenice od fikcije, iako su bile nešto bolje u tome.
„Javni diskurs o lažnim vestima ne samo da povećava skepticizam prema lažnim informacijama, već i narušava poverenje u pouzdane izvore vesti, koji igraju ključnu ulogu u funkcionisanju demokratije“, kaže prva autorka Ema Hoes. Prema politikologu UZH-a, potencijalni dobici od smanjenja pogrešnih percepcija moraju se pažljivo odmeriti u odnosu na šire implikacije pojačanog skepticizma.
„Ovo je posebno slučaj u mnogim zapadnim demokratijama, gde su pouzdane vesti zasnovane na činjenicama na sreću i dalje mnogo češće od dezinformacija“, kaže ona.
Hoes i njeni kolege istraživači stoga pozivaju na dublju reviziju sadašnjih pristupa dezinformacijama i potrebu za razvojem nijansiranih strategija: „Put naprijed je da se javnost obrazuje o uviđavanju činjenica kritičkim okom, ali bez navođenja da odbaci inače pouzdane informacije i direktni izvori“.
