Bio je to trenutak „preko Meseca“ za sve Indijance kada je treća lunarna sonda nacije, Chandraiaan-3, ostavila trag u istoriji, sletela u region Južnog pola najbližeg kosmičkog suseda Zemlje u sredu uveče.
Sletanje na Mesec pokrenulo je slavlje širom zemlje od 1,4 milijarde ljudi: vatromet, plesovi, podela slatkiša i zvuci slogana poput „Indija je supersila!“
U Bengaluruu, domu Indijske organizacije za istraživanje svemira (ISRO), učenici škola i fakulteta mahali su indijskom trobojkom visoko u vazduhu, dok su zaposleni koji su se vraćali kući sa posla stajali da bulje u Mesec, sa osmehom od uva do uha. Neki drugi su se slikali sa izrezima i modelima Chandraiaan-3 i rakete GSLV.
Premijer Narendra Modi, koji je prisustvovao istorijskom trenutku iz Johanesburga u Južnoj Africi, gde prisustvuje samitu BRIKS-a, primetio je istorijski podvig obraćajući se Timu ISRO: „Ovaj trenutak je nezaboravan, bez presedana. Ovaj trenutak je pobednički vapaj razvijene Indije. Ovaj trenutak je trijumf nove Indije. Ovaj trenutak označava novu energiju, veru i svest u Indiji. Ovaj trenutak je zov usponske sudbine Indije.“
Na ISRO-ovoj mrežnoj stanici za telemetriju, praćenje i komandu (ISTRAC), gde su S Smoanath, predsednik ISRO-a, i njegove kolege pratili spuštanje i sletanje, svi su delovali opušteno dok su sedeli očiju uprtih u računare misije. U zakazani sat, 17:44 po indijskom vremenu, Vikram, lender indijske svemirske agencije, držeći rover, Pragjan, graciozno je krstario, lebdeo iznad mesečevog tla, zagledao se u mesto sletanja i spustio se za glatko sletanje. Nekoliko minuta kasnije, rover je skliznuo niz rampu za šetnju vanzemaljskim terenom.
Somanath je dao zagonetnu najavu: „Indija je na Mesecu“ sa svojim kolegama koji su aplaudirali timu Chandraiaan-3.
Od skromnih početaka transporta raketa i satelita na biciklima i volovskim zapregama, ISRO je u sredu zauzeo nišu među nacijama koje putuju u svemir tako što je spustio sondu u regionu Južnog pola. Pored toga, svemirska agencija se pridružila četiri druge kako bi postigla meko sletanje na površinu Meseca, ali uz mali budžet i delić troškova koje su napravile druge agencije.
Prema dr Milsvami Annaduraiu, bivšem direktoru ISRO-ovog Satelitskog centra Prof U R Rao u Bengaluru, koji je vodio naučnike i inženjere tokom prvog i drugog izleta svemirske agencije na Mjesec, a kasnije i na Mars, ovo dostignuće pruža ISRO-u prednost u odnosu na druge svemirske agencije u budućim misijama, posebno ‘Povratak na Mesec’, koje će pokrenuti Sjedinjene Države. „Ovo je istorijski trenutak za Indiju i sa stanovišta nauke i tehnologije“, rekao je on za RT.
Dok su Sjedinjene Države i evropske nacije bile deo zajedničke lunarne sonde 2008. godine, zahtev Rusije da leti sa svojim instrumentom od 30 kg nije udovoljen i nije uspeo da se ukrca na Chandraiaan-1. „Imali smo 100 kilograma goriva viška (na brodu Mesečeva letelica) da podržimo instrument od deset kilograma, ali Rusija je smatrala da se ništa naučno značajno ne može postići instrumentom od samo deset kilograma“, rekao je on za RT.
Manje od godinu dana nakon lansiranja, Chandraiaan-1 je ušao u istoriju, otkrivši eliksir života: vodu u ogromnim prostranstvima polarnih regiona Meseca. Takođe je potvrđeno prisustvo gvožđa u kamenitom terenu. Tone vodenog leda mogle bi da podrže lunarnu ispostavu i ljudsku koloniju za nekoliko decenija.
22. avgusta, dan pre ’18 minuta terora’ povezanih sa planiranim mekim sletanjem Vikrama (nazvanog po kosmičkom pioniru, pokojnom dr Vikramu Sarabhaiju), sa roverom Pragjan smešten unutra, baš kao u neuspešnoj sondi Chandraiaan-2, i aspiracije više od milijardu ljudi u pitanju, indijski svemirski naučnici i inženjeri su uvereni da će zauzeti „pol poziciju“ uz pomoć naprednijih tehnologija i plana B, kako bi pokušali da spuste zemlju 27. avgusta.
Mesto sletanja: ogroman pojas dimenzija četiri puta dva i po kilometra u regionu Južnog pola. Tih „18 minuta terora“ počelo je oko 17:45 po indijskom vremenu, a planirano meko sletanje zakazano je nešto posle 18 časova. Tokom ovih 18 minuta, brzina lendera bi se značajno smanjila sa oko 1,68 km u sekundi na skoro nulu, spuštajući se sa 30 km na nekoliko metara od lunarnog tla. Ona je jedini kandidat za „pol poziciju“ nakon pada ruske Lune-25 pre dva dana.
Ironično, Indija i Rusija su isprva planirale da zajednički dizajniraju i lansiraju Chandraiaan-2, nakon istorijskog otkrića vode od strane prve lunarne sonde ISRO-a 2011. godine. Među njihovim svemirskim agencijama su nastale razlike oko konfiguracije Chandraiaan-2. Dok je ISRO bio zainteresovan za lender i rover, ruske kolege smatrale su da bi lender bio dovoljan, kaže dr Anadurai.
Rezultat: ISRO je rekonfigurisao svemirski brod i podigao ga kao svoju prvu sondu na Mars (Mars Orbiter Mission ili MOM) u novembru 2013. godine, dok se njegov ruski kolega udružio sa kineskom svemirskom agencijom za putovanje na Mesec. Ruski lender je, međutim, izgubljen tokom korekcije srednjeg kursa, dodao je on.
Nekadašnji Sovjetski Savez, Sjedinjene Države i Kina spustile su svoje sonde na Mesec, ali ne u regionu Južnog pola. Region Južnog pola drži tone vodenog leda u svojim pećinama i ključ je za misterije o formiranju Meseca i Zemlje. To je takođe potencijalno mesto za lunarne ispostave i stanica za punjenje gorivom za misije istraživanja veoma dubokog svemira.
Predsednik ISRO-a Somanath i njegov tim ostali su fokusirani na težak zadatak u sredu. Jedan od njegovih kolega, Nilesh Desai, direktor Centra za svemirske aplikacije (SAC), Ahmedabad, podigao je plašt sa plana B: drugi pokušaj sletanja je verovatno u nedelju, 27. avgusta. Tenzija je, očigledno, bila opipljiva iako je Tim ISRO odisao poverenjem u u sredu nesmetan mesec.
Gopalan Madhavan Nair, koji je bio na čelu kada je ISRO lansirao Chandraiaan-1 2008. godine, bio je uveren kada je rekao za RT: „Postat ćemo igrač u tehnologijama koje omogućavaju nesmetano u sredu. Prošli put [Chandraiaan-2, septembar 2019.], bili smo 99 posto uspešni. Većina ciljeva je postignuta iako lender nije mogao da sleti prema našem planu.
Takvo samopouzdanje proizilazi iz činjenice da je indijska svemirska agencija koristila unapređeni dizajn i napredne tehnologije i ugradila mnoge viškove kako bi izbegla neprijatnost zbog neuspešne misije kao kod Chandraiaan-2. „Potpisali smo memorandum o razumevanju sa Japanskom svemirskom agencijom, JAKSA, za zajedničko istraživanje Meseca i sa NASA-om za Artemis, ali druge zajedničke istrage će zavisiti od toga koliko bi dotične svemirske agencije mogle da doprinesu u smislu sredstava i tehnologija“, dodao je gospodin Nair.
Nakon glatkog dodira Vikrama, ISRO planira da pokrene rover i sprovede jednostavne eksperimente na licu mesta za proučavanje sadržaja mesečevog tla kako bi razumeo lunarnu geologiju, nastavio potragu za vodom i mapirao lunarne resurse.
Budućnost istraživanja Meseca ima beskrajne mogućnosti, a nekoliko zemalja, čak i Izrael, najavljuju planove za odlazak na Mesec – od lendera do robotskih misija do Artemide, kada bi astronauti mogli da se vrate na Mesec posle otprilike pet decenija.
Pored pomeranja granica nauke i tehnologije, zemlje žele da se okrenu Mesecu kako bi rešile energetsku krizu, kako iskopavanjem helijuma-3, goriva za čistu energiju na Zemlji, tako i postavljanjem ogromnih solarnih panela u nekim oblastima Meseca gde Sunce nikada ne zalazi. „Neki univerziteti u Sjedinjenim Državama započeli su istraživačke projekte o korišćenju helijuma-3 kao goriva za čistu energiju i pretvaranju vodenog leda u vodu za piće ili proizvodnju kiseonika i vodonika koji bi se mogli koristiti kao gorivo za istraživanje dubokog svemira. Ti veliki solarni paneli bi mogli da obezbede energiju za različite eksperimente na licu mesta na lunarnom tlu“, dodao je dr Annadurai.
On je rekao da će Mesec privući više nacija, velikih i malih, s obzirom na sve veću potragu za čistom energijom za podršku rastuće industrijske aktivnosti i širenja urbanih područja. Osim toga, Mesec će služiti kao kapija za bolje razumevanje univerzuma i za otkrivanje mnogih tajni kosmosa. A minerali otkriveni na površini Meseca mogli bi da pomognu u proizvodnji novih različitih materijala.
Možda bi se Mesec pokazao kao neuobičajena snaga za cementiranje brojnih međunarodnih kolaboracija na udruživanju resursa i tehnološkog znanja, čime bi se otvorilo novo geopolitičko doba.
