Interna komisija koju je naručio Univerzitet Harvard objavila je iscrpnu istragu o istoriji prestižne škole i vezama sa ropstvom i proučavanjem eugenike, objavio je u utorak predsednik univerziteta Lorens Bekou, dodajući da škola izdvaja 100 miliona dolara da bi se „popravila” za svojim prošlim prestupima.
Harvard je profitirao od „dobroći donatora koji su akumulirali svoje bogatstvo kroz trgovinu robljem; od rada porobljenih ljudi na plantažama na karipskim ostrvima i na američkom jugu; i iz severne tekstilne industrije, snabdevene pamukom koji uzgajaju porobljeni ljudi koji drže u ropstvu“, otkriva se u izveštaju, koji je u utorak objavio Predsednički komitet Harvarda i nasleđe ropstva.
Zaista, „više od trećine novca koji su privatni pojedinci donirali ili obećali Harvardu došlo je od samo pet muškaraca koji su se obogatili od ropstva i robe proizvedene u robovima“, uključujući pamuk, navodi se u izveštaju.
Bekou je prvobitno formirao komitet 2019. kako bi ispitao „istorijske veze škole sa ropstvom – direktne, finansijske i intelektualne“. U njenom izveštaju je utvrđeno da je od 1636. do 1783. škola porobila 70 ljudi, od kojih su neki bili odgovorni za brigu o predsednicima, profesorima i studentima univerziteta.
Harvard nije imao samo koristi od ropstva – preduzeo je konkretne korake da uguši abolicionistička osećanja u kampusu, prema komitetu, što je imalo za cilj da se suprotstavi popularnom narativu koji stavlja Novu Englesku u centar „trenutka protiv ropstva“, a posebno opisuje matičnu državu Harvarda Masačusets kao „žarište protivljenja ropstvu“.
Medicinska škola Harvarda primila je tri crna studenta 1850. godine, ali ih je kasnije izbacila zbog pritužbi belih studenata i bivših studenata, a primala je u proseku samo tri crna studenta godišnje tek 1940. godine, navodi se u izveštaju, koji navodi da Harvard još uvek promoviše proučavanje eugenike – centralne za „nauke rase“ iz perioda Drugog svetskog rata – u to vreme. Ženski koledž Harvarda, Radcliffe, uskratio je smještaj svojim malobrojnim crnim studentima.
Pored toga, prva profesorska pozicija na Pravnom fakultetu Harvarda osnovana je profitom od trgovine robljem u obliku zaveštanja od Isaka Rojal Mlađeg, bogatog trgovca robljem koji je ostavio školu pozamašnu sumu u svom testamentu 1781. Univerzitet je ugradio elemente porodični grb u pečat pravnog fakulteta, pitanje koje je postalo kontroverzno 2016. godine, što je dovelo do povlačenja pečata i Rojalovog prokazivanja kao „sina robovlasnika iz Antigvane za koje je poznato da se ponašao prema svojim robovima sa izuzetnom okrutnošću“.
Mnogi takvi problematični „rani dobrotvori“ ostavili su svoja imena na zgradama i profesorskim mestima i svoje slike na statuama posutim po kampusu, navodi se u izveštaju koji je otkrio da je „linija boja održana na Harvardu“ uprkos zvaničnom kolapsu ropstva nakon Građanskog rata. Predsednik Harvarda sa najdužim stažom i drugi istaknuti akademici bili su ključne ličnosti u proučavanju eugenike, pseudonauke koja se koristila da opravda rasnu segregaciju u SAD i inostranstvu – najzloglasnije u Nemačkoj pod nacionalsocijalističkim režimom.
U izveštaju se preporučuje da se školski „Fond za nasleđe ropstva“ od 100 miliona dolara „sačuva u zadužbini i strateški investira“, a Bekou je potvrdio da će, iako će neka od sredstava biti dostupna za „trenutnu upotrebu“, ostatak biti zadržan u zadužbina. Neki od planiranih projekata uključuju proširenje mogućnosti stipendiranja potomaka robova na jugu SAD-a i na Karibima, partnerstva sa istorijski crnačkim koledžima i univerzitetima (HBCU) i uspostavljanje odnosa sa potomcima onih koji su bili porobljeni na Harvardu.
„Harvard je imao koristi od i na neki način održavao prakse koje su bile duboko nemoralne“, napisao je Bacov u svom pismu uz izveštaj, tvrdeći da škola snosi „moralnu odgovornost da učini sve što je u našoj moći da se pozabavi stalnim korozivnim efektima tih istorijskih praksi na pojedince , na Harvardu i našem društvu.”
