U julu 2017, nakon nedelja iščekivanja, ogromna santa leda veličine Delavera odvojila se od Antarktičkog poluostrva. Satelitski snimci pokazuju da se ledeni breg koji je ostao bez roditelja, poznat kao A68, na kraju raspao u Južnom okeanu. Sada, istraživači kažu da su spojili moćne sile koje su dovele do tog konačnog raspada.
Polarni naučnik Aleks Hut sa Univerziteta Prinston i njegove kolege kombinovali su posmatranja snošenja ledenog brega sa simulacijama okeanskih struja i stresa vetra. Iceberg A68a, najveći preostali komad originalnog berga, uhvaćen je u potezanju okeanskih struja, a napetost tih suprotstavljenih sila je verovatno razdvojila santu leda, izveštava tim 19. oktobra u Science Advances.
Nakon odvajanja A68 od ledene police Larsen C, istraživači su imali pitanja – poput toga koja bića žive na morskom dnu u tamnoj senci leda. Što se tiče samog ledenog brega, trebalo je neko vreme da se pokrene, zadržavajući se u komšiluku oko godinu dana. Do decembra 2020. godine, pokazuju satelitski snimci, berg je jasno video neku akciju i bio je samo dve trećine svoje prvobitne veličine.
Nove simulacije sugerišu kako je A68a verovatno dočekao svoju sudbinu. Dana 20. decembra 2020. dugačak, vitak „prst“ na jednom kraju ledenog brega je odlutao u snažnu struju koja se brzo kreće. Ostatak leda je ostao van struje. Napetost je razbila berg, a prst se otkinuo i raspao u roku od nekoliko dana.
Napon smicanja je ranije nepoznat mehanizam za veliki raspad ledenog brega i nije predstavljen u klimatskim simulacijama, kaže tim. U Južnom okeanu, topljenje masivnih bergova može biti veliki izvor hladne slatke vode na površini okeana. To, zauzvrat, može imati veliki uticaj na cirkulaciju okeana i globalnu klimu.
