Države članice EU i zakonodavci postigli su u petak dogovor o tome kako da se sačine „istorijska“ pravila koja regulišu modele veštačke inteligencije kao što je ChatGPT — posle 36 sati pregovora.
Na sastanku u Briselu, pregovarači su utvrdili kako se veštačka inteligencija može koristiti u Evropi, za koju su rekli da neće naštetiti inovacijama u sektoru niti izgledima za buduće evropske šampione veštačke inteligencije.
„Istorijski! Sa političkim dogovorom o zakonu o veštačkoj inteligenciji koji je potpisan danas, EU postaje prvi kontinent koji postavlja jasna pravila za korišćenje veštačke inteligencije“, izjavio je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton.
„Zakon o veštačkoj inteligenciji je mnogo više od pravilnika — on je lansirna platforma za startapove i istraživače iz EU da predvode globalnu trku za verodostojnom veštačkom inteligencijom“, dodao je on.
„Zakon o veštačkoj inteligenciji“ je ove godine prošao kroz zakonodavni proces Evropske unije nakon što je chatbot ChatGPT, kapija masovnog tržišta ka generativnoj veštačkoj inteligenciji, eksplodirao na sceni krajem 2022.
Iako je ChatGPT-ova sposobnost da kreira artikulisane eseje i pesme bila vrtoglav prikaz brzog napretka veštačke inteligencije, kritičari brinu o tome kako se tehnologija može zloupotrebiti.
Generativni softver za veštačku inteligenciju, koji takođe uključuje Google-ov chatbot Bard, može brzo da proizvede tekst, slike i zvuk iz jednostavnih komandi na svakodnevnom jeziku.
Drugi primeri generativne veštačke inteligencije uključuju Dall-E, Midjournei i Stable Diffusion, koji mogu da kreiraju slike u skoro svakom stilu na zahtev.
Pregovarači u početku nisu uspeli da se dogovore nakon što su maratonski razgovori koji su počeli u sredu trajali 22 sata i završeni samo dogovorom da se pregovori nastave sledećeg dana.
Iscrpljeni pregovarači su zatim ponovo započeli razgovore u petak u 08:00 GMT.
Nije bilo pravog roka, ali visoki zvaničnici EU su očajnički želeli da obezbede dogovor pre kraja godine.
Evropska komisija, izvršna ruka EU, prvi je predložila zakon 2021. godine za regulisanje sistema veštačke inteligencije na osnovu procene rizika softverskih modela.
Što je veći rizik po prava ili zdravlje pojedinaca, na primer, to su veće obaveze sistema.
Zakon će još morati da formalno odobre države članice i parlament, ali politički dogovor od petka smatran je poslednjom ozbiljnom preprekom.
„Zakon o veštačkoj inteligenciji je prvi na svetu. Jedinstven pravni okvir za razvoj veštačke inteligencije kome možete verovati“, rekla je šefica EU Ursula fon der Lajen u objavi na društvenim medijima, pozdravljajući sporazum.
„I za bezbednost i osnovna prava ljudi i preduzeća. Obaveza koju smo preuzeli u našim političkim smernicama—i ispunili smo. Pozdravljam današnji politički sporazum.“
EU nije sama u svojim brigama oko veštačke inteligencije.
Američki predsednik Džo Bajden izdao je izvršnu naredbu o bezbednosnim standardima veštačke inteligencije u oktobru i, dok je Evropa na putu za prvi široki zakon koji pokriva ovaj sektor, kinesko zakonodavstvo koje posebno reguliše generativnu veštačku inteligenciju stupilo je na snagu u avgustu ove godine.
Jedan od glavnih kamena spoticanja tokom pregovora bio je kako regulisati sisteme veštačke inteligencije opšte namene kao što je ChatGPT.
Neke države članice strahovale su da će previše propisa naštetiti rastu evropskih šampiona poput nemačkog Alfa Alfe ili francuskog Mistrala AI.
Francuski ministar za digitalnu tehnologiju Žan Noel Baro rekao je da će Francuska „pažljivo analizirati dogovoreni kompromis i osigurati da „očuva kapacitet Evrope da razvija sopstvene tehnologije veštačke inteligencije”.
Sporazum uključuje dvoslojni pristup, sa zahtevima za transparentnost za sve AI modele opšte namene i oštrijim zahtevima za moćnije modele.
Druga ključna tačka je bio daljinski biometrijski nadzor – u suštini, identifikacija lica putem podataka kamera na javnim mestima. Vlade su htele izuzetke u svrhe sprovođenja zakona i nacionalne bezbednosti.
Iako sporazum zabranjuje prepoznavanje lica u realnom vremenu, postojaće ograničen broj izuzetaka.
Ali nisu svi bili zadovoljni sporazumom.
„Nažalost, izgleda da je brzina prevagnula nad kvalitetom, sa potencijalno katastrofalnim posledicama po evropsku ekonomiju“, rekao je Daniel Fridlaender, šef za Evropu u CCIA, jednoj od glavnih grupa za tehnološko lobiranje.
„Moglo bi se čak završiti i oteranjem evropskih lidera koje EU tako očajnički želi da osnaži“, rekao je menadžer politike CCIA Europe, Bonifas de Šampris.
EU će moći da nadgleda i sankcioniše one koji krše zakon preko novog tela pod nazivom Kancelarija za veštačku inteligenciju EU koja će biti pridružena komisiji.
Kancelarija će imati moć da izrekne kaznu u iznosu od sedam odsto prometa kompanije ili 35 miliona evra, u zavisnosti od toga šta je veće.
