Od podcasta do kratkih filmova, tema serijskih ubica će verovatno dobiti značajnu pažnju na sajtovima društvenih mreža. Ali šta je to u vezi sa ovom temom što zaokuplja maštu miliona?
Viši predavač na Univerzitetu Edith Covan (ECU), dr Laura Glitsos i profesor Mark Deuze sa Univerziteta u Amsterdamu, rekli su da uprkos očiglednim zamkama, društvene mreže nude ljudima mogućnost da povrate razgovore dalje od tradicionalnih medija kao što su novine i televizija, dok se angažuju oko fenomena serijskih ubica pruža im put da otkriju sopstvenu ljudskost.
„U postavkama društvenih medija, kao što su Reddit ili Jutjub, svako može da komunicira u tom prostoru. Funkcija čuvanja vrata sa tradicionalnih prodajnih mesta je uklonjena, dajući svakome ko ima uređaj priliku da učestvuje u naraciji, kako bi pomogao u formiranju razgovora.
„Jedna od najzanimljivijih stvari koje su proizašle iz ovog istraživanja je da ljudi zaista žele da budu u stanju da izraze i učestvuju u zajednici koja ne ostavlja svoju ljudskost iza sebe, i koja zauzima stav protiv zadiranja osećanja oko tajnosti, što je predstavljen, kao što tvrdimo u našem istraživanju, fenomenom serijskog ubice“, rekao je dr Glicos.
U svom najnovijem istraživanju, dr Glitsos je primetila da komentatori na objavama na društvenim mrežama koje se vrte oko teme serijskih ubica, često pokušavaju da vrate osećaj humanosti i povezanosti sa tom temom, nudeći ne veličanje počinjenih zločina, već saosećajući sa onima koji su bili pogođeni ovim događajima.
Studija „Serijske ubice i proizvodnja jezivog u digitalnoj participativnoj kulturi“ objavljena je u časopisu Novi mediji i društvo.
Arhetip serijskih ubica ima društvenu funkciju na individualnom nivou, rekao je dr Glitsos, sa ljudima koji se bave idejom i mitologijom serijskog ubice kako bi proradili kroz različite emocije i iskustva koja imaju o svetu uopšte.
„Možete razmišljati o načinu na koji se savremeni život može osećati tako povezanim, a istovremeno tako odvojenim. I zaista je fascinantno i alegorijsko da možemo uzeti to ‘dehumanizirajuće’ iskustvo i istražiti ga koristeći serijskog ubicu kao narativ.
„Serijsko ubistvo kao tema u popularnim medijima izgleda tako rasprostranjeno, što je paradoks jer je to tako strašna stvar. Ali kao pojedinci u svetu, mi stalno pokušavamo da shvatimo svoje mesto u njemu, a serijski ubica postaje totem. ovog paradoksa.
„Oni su istovremeno i ljudski i nehumani, što je pomalo slično životu u ovom savremenom pejzažu gde se bavimo stvarima poput veštačke inteligencije, koja izgleda tako ljudski, ali očigledno nije.
Dr Glicos je primetio da postoji izrazita razlika u načinu na koji su korisnici sa različitih platformi društvenih medija pristupali temi serijskih ubica.
„Platforme društvenih medija koje su vizuelne prirode, kao što je TikTok, često su kratke i stoga mogu dati manje informacija i manje dubine priči, dok Reddit ima manje viralnosti jer objava neće nužno imati vizuelnu komponentu koja ide uz to, ali ono što ima su zaista duga i zamršena istraživanja.
„Platforme društvenih medija takođe imaju različite smernice kada se objavljuju o ovim temama, pri čemu se zajednice poput Reddita zapravo samoregulišu kada je ova tema u pitanju. Mnogo se radi na tome da se serijske ubice ne veličaju u nekim od ovih zajednica.“
„Dakle, iako se ljudi više bave temom serijskih ubica, to ne znači nužno da slave te ljude. Mislim da to zapravo znači da ljudi rade kroz složene ideje više kao društveni proces.“
Dr Glitsos je primetio da statistički, većina nas nikada neće komunicirati sa serijskim ubicom „licem u lice“.
„Čitav naš odnos sa ovim likom je stoga posredovan, od načina na koji su novine izveštavale o Džeku Trboseku i televizijske vesti pokrivale Čarlsa Mensona, do današnjeg beskonačnog prepričavanja priča o serijskim ubicama u Netfliks dokumentarcima.
„Serijski ubica, iznova i iznova, pokazuje se kao zagonetna figura, posebno proizvedena od strane masovnih medija svog vremena, dostupna za nas da glumimo i nosimo se sa našim strepnjama o tome šta znači biti čovek, a istovremeno nas reprodukuje kao neljudski zupčanici mašine masovnog društva, industrije i kulture“.