Korišćenje kompjutera za pravljenje digitalne replike srca – digitalnog srčanog blizanca – može uspešno identifikovati problematična područja duboko u srčanom mišiću ljudi sa ozbiljnim poremećajem srčanog ritma, otkriva nova studija. Istraživanje postavlja temelje za novi način lečenja stanja opasnog po život često uzrokovanog prethodnim srčanim udarima ili genetskim srčanim poremećajima.
Studija, objavljena u Circulation, sugeriše da bi digitalni srčani blizanci mogli da ponude neinvazivno sredstvo za identifikaciju oštećenih delova srčanog mišića odgovornih za abnormalne ritmove, omogućavajući kardiolozima da ih tretiraju brže i efikasnije.
„Ljudi sada žive sa posledicama srčanog udara već dugi niz godina, tako da broj ljudi kojima su potrebne procedure za lečenje ovih po život opasnih abnormalnih srčanih ritmova raste“, rekao je glavni autor studije dr Majkl Vejt, kardiološki registrator u St. George’s Universiti of London. „Ako bi digitalni blizanci postali stvarnost, to bi moglo ponuditi sigurnije i potencijalno efikasnije sredstvo lečenja.“
Ventrikularna tahikardija zavisna od ožiljaka ili VT je opasan, sporadičan, ubrzan srčani ritam uzrokovan ožiljnim tkivom na srčanom mišiću od prethodnog srčanog udara ili genetskog stanja. Leči se implantacijom defibrilatora kako bi se srce vratilo u normalan ritam po potrebi ili umetanjem katetera za ablaciju (sagorevanje) ožiljnog tkiva unutar srca tako da više ne može izazvati abnormalne ritmove.
Oba tretmana imaju svoja ograničenja, rekao je Vaight. Defibrilatori ne sprečavaju da se abnormalni ritmovi ponavljaju, a ponovljeni šokovi mogu izazvati nelagodnost kod pacijenata i smanjiti kvalitet njegovog života. Ali pronalaženje – i dostizanje – područja sa ožiljcima za njihovo uklanjanje može biti izazovno jer se ožiljci mogu pojaviti na više mesta i mogu biti skriveni duboko u srcu gde ih je teško pronaći.
Da bi pronašli mesta sa ožiljcima, hirurzi prvo prave mapu unutrašnjosti srca pacijenta umetanjem katetera da detektuju električne impulse koji signaliziraju problematična područja. Oni takođe mogu izazvati abnormalne ritmove kako bi bolje locirali izvor. Zatim spaljuju deo ožiljnog tkiva tako da ono više ne može da izdrži abnormalni ritam. Pacijenti često doživljavaju hirurške komplikacije i visoku stopu recidiva ako se ne pronađu sva mesta.
„To je prilično dugotrajan proces koji nije bez rizika“, rekao je Vaight. „Ovi pacijenti mogu biti prilično bolesni, sa lošom funkcijom srca, a ovo je duga i naporna procedura. Tražimo načine na koje to možemo poboljšati tako što ćemo, nadamo se, pokušati da skratimo proceduru, učinimo je preciznijom i usmerenijom ka problem je.“
Vaight i njegove kolege istraživali su da li se digitalni srčani blizanci mogu koristiti za predviđanje područja u kojima se mogu pojaviti abnormalni ritmovi. Koristeći poboljšano snimanje srca i druge podatke, kreirali su kompjuterske modele koji su oponašali strukturu i funkciju srca 18 osoba sa VT zavisnim od ožiljaka koji su bili podvrgnuti kateterskoj ablaciji. Koristeći kateter, oni su takođe mapirali unutrašnjost srca svakog učesnika izazivajući abnormalni ritam da identifikuju problematična područja.
Istraživači su testirali digitalne modele za probleme s ritmom slične onima koje su učesnici doživljavali u stvarnom životu, rekao je Vaight. Kada su pogledali abnormalne električne signale u stvarnim srcima pacijenata, on je rekao da oblasti za koje su digitalni blizanci predvideli da će biti problematične imaju 41% veću učestalost abnormalnosti od oblasti koje blizanci nisu označili, sugerišući da bi se digitalni modeli srca mogli koristiti da se identifikuju potencijalna područja lečenja bez potrebe za mapiranjem katetera.
Digitalni blizanci su takođe predvideli oko 80% mesta u srcima pacijenata koji su imali usporavanje električnih signala, što se javlja u blizini ožiljaka na srčanom mišiću.
„Digitalni blizanci mogu prikazati srce u 3D i videti tačno gde je neispravno kolo“, rekao je Vejt. „To znači da možemo imati ideju o području koje treba ciljati pre nego što pacijent uopšte dođe u laboratoriju za kateter. Već znamo gde treba da idemo i ne moramo da provodimo sate praveći mapu srca.“
Pored toga, rekao je, korišćenje digitalnih srčanih blizanaca potencijalno bi moglo smanjiti broj ponavljanja abnormalnog ritma i potrebu za dodatnim tretmanom.
„Priroda digitalnog blizanca je da ne predviđa samo VT koje pacijent ima sada, već i sve moguće VT koje bi se mogle pojaviti u budućnosti.“
Istraživači još uvek nisu testirali efikasnost korišćenja digitalnih srčanih blizanaca za vođenje kateterske ablacije, rekao je Vejt.
„Prvi korak je bio da se dokaže da su ova mesta u srcu važna, u poređenju sa drugim mestima koja digitalno srce nije pokupilo. Sledeći korak bi bilo kliničko ispitivanje gde bismo uporedili trenutni standard nege VT ablacije sa strategijom gde mi smo od samog početka vođeni digitalnim blizancem.“
Nalazi pokazuju potencijal za smanjenje vremena potrebnog za lečenje VT-a, a istovremeno čineći te tretmane sigurnijim i efikasnijim, rekla je dr Dhanunjaia Lakkireddi, izvršni medicinski direktor Instituta za srčani ritam Kanzas Sitija u Overland Parku u Kanzasu.
„Ako ste u mogućnosti da uspešno eliminišete ove oblasti koje su potencijalno mesta ventrikularnih tahikardija, možete da smanjite vreme postupka i da pređete precizno na područja koja su važna uz minimalnu nepotrebnu ablaciju“, rekao je Lakkireddi. „Ovo bi potencijalno moglo poboljšati ukupan morbiditet i mortalitet sa većom stopom uspeha i rezultirati dramatično poboljšanim ishodima pacijenata.“
Digitalni srčani blizanac „daje vam mapu puta područja na koja se možete fokusirati“, rekao je Lakkireddi, koji nije bio uključen u istraživanje. „To je neverovatno moćan napredak. On zaista pomera polje napred, čineći ove procedure mnogo efikasnijim i preciznijim.“
Međutim, rekao je on, procedura zahteva veoma sofisticiranu tehnologiju, a pristup bi mogao biti ograničen troškovima.
„Otvoreno je pitanje da li to možemo primeniti u velikim razmerama“, rekao je Lakiredi. „Stvaranje digitalnog blizanca je u ovom trenutku veoma skup proces.
