Jedno od najneverovatnijih naučnih otkrića poslednjih decenija je da izgleda da je fizika fino podešena za život. To znači da su, da bi život bio moguć, određeni brojevi u fizici morali da budu u određenom, veoma uskom opsegu.
Jedan od primera finog podešavanja koji je najviše zbunio fizičare je snaga tamne energije, sila koja pokreće ubrzano širenje univerzuma.
Da je ta sila bila samo malo jača, materija se ne bi mogla zgrudati. Nijedna dve čestice se nikada ne bi kombinovale, što znači da nema zvezda, planeta ili bilo koje vrste strukturne složenosti, a samim tim ni života.
Da je ta sila bila znatno slabija, ne bi se suprotstavila gravitaciji. To znači da bi se univerzum ponovo srušio na sebe u prvom deliću sekunde – što opet znači da nema zvezda, planeta ili života. Da bi se omogućila mogućnost života, snaga tamne energije morala je da bude, poput Zlatokose kaše, „taman”.
Ovo je samo jedan primer, a ima i mnogo drugih.
Najpopularnije objašnjenje za fino podešavanje fizike je da živimo u jednom univerzumu među multiverzumom.
Ako dovoljno ljudi kupi srećke, postaje verovatno da će neko imati prave brojeve za pobedu. Isto tako, ako postoji dovoljno univerzuma, sa različitim brojevima u svojoj fizici, postaje verovatno da će neki univerzum imati prave brojeve za život.
Dugo vremena mi se ovo činilo najverovatnijim objašnjenjem finog podešavanja. Međutim, stručnjaci za matematiku verovatnoće identifikovali su zaključak iz finog podešavanja multiverzuma kao primer pogrešnog zaključivanja – nešto što istražujem u svojoj novoj knjizi, Zašto? Svrha univerzuma.
Konkretno, optužba je da teoretičari multiverzuma čine ono što se naziva zabluda inverznog kockara.
Pretpostavimo da je Beti jedina osoba koja igra u svojoj lokalnoj bingo sali jedne noći, i u neverovatnoj naletu sreće, svi njeni brojevi iskrsnu u prvom minutu.
Beti misli u sebi: „Vau, mora da ima mnogo ljudi koji igraju bingo u drugim bingo salama večeras!“
Njeno obrazloženje je: ako ima mnogo ljudi koji igraju širom zemlje, onda nije tako neverovatno da će neko dobiti sve svoje brojeve u prvom minutu.
Ali ovo je primer zablude obrnutog kockara. Bez obzira koliko ljudi igra ili ne igra u drugim bingo salama širom zemlje, teorija verovatnoće kaže da nije više verovatno da bi sama Beti imala takvu sreću.
To je kao igranje kockica. Ako dobijemo nekoliko šestica zaredom, pogrešno pretpostavljamo da je manja verovatnoća da ćemo dobiti šestice u narednih nekoliko bacanja. A ako neko vreme ne dobijemo nijednu šesticu, pogrešno pretpostavljamo da je u prošlosti moralo biti mnogo šestica.
Ali u stvarnosti, svako bacanje ima tačnu i jednaku verovatnoću od jedan od šest za dobijanje određenog broja.
Teoretičari multiverzuma prave istu zabludu. Oni misle: „Vau, kako je neverovatno da naš univerzum ima prave brojeve za život; mora da postoji mnogo drugih univerzuma sa pogrešnim brojevima!“
Ali ovo je isto kao da Beti misli da može da objasni svoju sreću u smislu da drugi ljudi igraju bingo. Kada je stvoren ovaj određeni univerzum, kao u bacanju kocke, još uvek je imao specifične, male šanse da dobije prave brojeve.
U ovom trenutku, teoretičari multiverzuma donose „antropski princip“ – da zato što postojimo, nismo mogli da posmatramo univerzum koji je nekompatibilan sa životom. Ali to ne znači da takvi drugi univerzumi ne postoje.
Pretpostavimo da se u zadnjem delu bingo sale krije poremećeni snajperista, koji čeka da ubije Beti u trenutku kada se pojavi broj koji nije na njenoj bingo kartici. Sada je situacija analogna finom podešavanju u stvarnom svetu: Beti nije mogla da primeti ništa drugo osim pravih brojeva za pobedu, kao što mi nismo mogli da posmatramo univerzum sa pogrešnim brojevima za ceo život.
Uprkos tome, Beti bi pogrešila ako zaključi da mnogi ljudi igraju bingo. Isto tako, teoretičari multiverzuma greše kada zaključuju iz finog podešavanja mnogih univerzuma.
Ali zar ne postoje naučni dokazi za multiverzum? Da i ne. U svojoj knjizi istražujem veze između zablude inverznog kockara i naučnog slučaja multiverzuma, nešto što iznenađujuće nije ranije urađeno.
Naučna teorija inflacije – ideja da je rani univerzum eksplodirao u ogromnoj veličini – podržava multiverzum. Ako se inflacija može desiti jednom, verovatno će se desiti u različitim oblastima svemira – stvarajući svemire sami po sebi. Iako nam ovo može dati privremene dokaze za neku vrstu multiverzuma, nema dokaza da različiti univerzumi imaju različite brojeve u svojoj lokalnoj fizici.
Postoji dublji razlog zašto objašnjenje multiverzuma ne uspeva. Probabilističko rezonovanje je vođeno principom poznatim kao zahtev ukupnog dokaza, koji nas obavezuje da radimo sa najkonkretnijim dokazima koje imamo na raspolaganju.
Što se tiče finog podešavanja, najkonkretniji dokaz koji imaju ljudi koji veruju u multiverzum nije samo da je univerzum fino podešen, već da je ovaj univerzum fino podešen. Ako smatramo da su konstante našeg univerzuma oblikovane probabilističkim procesima – kako objašnjenja multiverzuma sugerišu – onda je neverovatno da bi ovaj specifični univerzum, za razliku od nekog drugog među milionima, bio fino podešen. Jednom kada ispravno formulišemo dokaze, teorija ne uspeva da ih objasni.
Uobičajena naučna mudrost je da su ovi brojevi ostali fiksni od Velikog praska pa nadalje. Ako je ovo tačno, onda smo pred izborom.
Ili je neverovatan slučaj da naš univerzum ima prave brojeve. Ili su brojevi takvi kakvi jesu jer je priroda na neki način vođena ili usmerena na razvoj složenosti i života nekim nevidljivim, ugrađenim principom.
]Po mom mišljenju, prva opcija je suviše malo verovatna da bismo je shvatili ozbiljno. Moja knjiga predstavlja teoriju druge opcije – kosmičke svrhe – i razmatra njene implikacije na ljudsko značenje i svrhu.
Nismo očekivali da će nauka ispasti ovako. To je pomalo kao u 16. veku kada smo prvi put počeli da dobijamo dokaze da nismo u centru univerzuma. Mnogima je bilo teško da prihvate da slika stvarnosti na koju su se navikli više ne objašnjava podatke.
Verujem da smo sada u istoj situaciji sa finim podešavanjem. Možda ćemo se jednog dana iznenaditi što smo toliko dugo ignorisali ono što se nalazilo na vidiku – da univerzum favorizuje postojanje života.