ChatGPT je najnoviji i najupečatljiviji veštački inteligentni chatbot do sada. Objavljen je pre dve nedelje, a za samo pet dana pogodio je milion korisnika. Toliko se koristi da su njegovi serveri nekoliko puta dostigli kapacitet.
OpenAI, kompanija koja ga je razvila, već se razmatra kao potencijalni Gugl ubica. Zašto tražiti nešto na pretraživaču kada ChatGPT može da napiše ceo pasus koji objašnjava odgovor? (Postoji čak i proširenje za Chrome koje vam omogućava da radite oboje, jedno pored drugog.)
Ali šta ako nikada ne saznamo tajni sos iza mogućnosti ChatGPT-a?
Chatbot koristi prednosti brojnih tehničkih dostignuća objavljenih u otvorenoj naučnoj literaturi u poslednjih nekoliko decenija. Ali sve inovacije koje su jedinstvene za njega su tajne. OpenAI bi mogao da pokušava da izgradi tehnički i poslovni jaz kako bi druge sprečio.
ChatGPT je veoma sposoban. Želite haiku o chatbotovima? Naravno.
Chatbots, tako mudro
Beskrajna obrada
Odgovori iz praznine.
Šta kažete na šalu o chatbotovima? Nema problema.
Zašto je chatbot prešao put?
Da biste prešli na drugu stranu – vašeg ekrana!
ChatGPT može da uradi mnoge druge trikove. Može da piše kompjuterski kod prema specifikaciji korisnika, da sastavlja poslovna pisma ili ugovore o zakupu, sastavlja eseje za domaće zadatke, pa čak i polaže univerzitetske ispite.
Jednako važno je i ono što ChatGPT ne može da uradi. Na primer, bori se da napravi razliku između istine i laži. Takođe je često ubedljiv lažov.
Koji je najbrži morski sisar?
Najbrži morski sisar je jedrenjak.
Jedrenjak nije sisar.
U pravu si, jedrenjak nije sisar. Izvinjavam se zbog greške. Najbrži morski sisar je sivi soko.
ChatGPT je pomalo kao autodovršavanje na vašem telefonu. Vaš telefon je obučen za rečnik reči tako da dopunjuje reči. ChatGPT je obučen na skoro celom vebu i stoga može da dovrši cele rečenice – ili čak cele pasuse.
Međutim, ne razume šta govori, već samo koje reči će najverovatnije doći sledeće.
U prošlosti, napredak u AI je bio praćen literaturom koju su recenzirali stručnjaci.
Na primer, 2018. godine, kada je tim Google Brain razvio BERT neuronsku mrežu na kojoj se sada zasniva većina sistema za obradu prirodnog jezika (a sumnjamo da je i ChatGPT), metode su objavljene u naučnim radovima koji su recenzirali i kod je bio otvoren -sourced .
A 2021. godine, DeepMind-ov AlphaFold 2, softver za savijanje proteina, bio je naučni proboj godine. Softver i njegovi rezultati bili su otvorenog koda, tako da su naučnici svuda mogli da ih koriste za unapređenje biologije i medicine.
Nakon objavljivanja ChatGPT-a, imamo samo kratak post na blogu koji opisuje kako to funkcioniše. Nije bilo nagoveštaja prateće naučne publikacije ili da će kod biti otvorenog koda.
Da biste razumeli zašto se ChatGPT može čuvati u tajnosti, morate da razumete malo o kompaniji koja stoji iza toga.
OpenAI je možda jedna od najčudnijih kompanija koja je nastala iz Silicijumske doline. Osnovana je kao neprofitna 2015. godine da promoviše i razvija „prijateljsku“ veštačku inteligenciju na način koji „koristi čovečanstvu u celini“. Elon Musk, Peter Thiel i druge vodeće tehnološke ličnosti obećale su milijardu dolara za postizanje njegovih ciljeva.
Njihovo razmišljanje je bilo da ne možemo da verujemo profitnim kompanijama da razvijaju sve sposobniju veštačku inteligenciju koja je u skladu sa prosperitetom čovečanstva. AI je stoga morala da bude razvijena od strane neprofitne organizacije i, kao što ime sugeriše, na otvoren način.
U 2019. OpenAI je prešao u ograničenu profitnu kompaniju (sa investitorima ograničenim na maksimalni povraćaj od 100 puta veći od njihove investicije) i uzeo investiciju od 1 milijarde američkih dolara od Microsofta kako bi mogao da se proširi i da se takmiči sa tehnološkim gigantima.
Čini se da je novac stao na put OpenAI-jevim početnim planovima za otvorenost.
Povrh ovoga, čini se da OpenAI koristi povratne informacije korisnika da bi filtrirao lažne odgovore koje ChatGPT halucinira.
Prema svom blogu, OpenAI je prvobitno koristio učenje za pojačavanje u ChatGPT-u da bi smanjio rangiranje lažnih i/ili problematičnih odgovora koristeći skupi ručno konstruisan set za obuku.
Ali izgleda da ChatGPT sada podešava više od milion korisnika. Pretpostavljam da bi ovakva ljudska povratna informacija bila preskupa za dobijanje na bilo koji drugi način.
Sada se suočavamo sa perspektivom značajnog napretka u veštačkoj inteligenciji koristeći metode koje nisu opisane u naučnoj literaturi i sa skupovima podataka ograničenim na kompaniju za koju se čini da je otvorena samo po imenu.
U protekloj deceniji, brzi napredak veštačke inteligencije u velikoj meri je bio posledica otvorenosti akademika i preduzeća. Svi glavni AI alati koje imamo su otvorenog koda.
Ali u trci za razvojem sposobnije AI, to se može završiti. Ako se otvorenost u veštačkoj inteligenciji smanji, možemo videti da se napredak u ovoj oblasti usporava kao rezultat. Takođe možemo videti razvoj novih monopola.
I ako je prošlost kroz istoriju, znamo da je nedostatak transparentnosti okidač za loše ponašanje u tehnološkim prostorima. Dakle, dok nastavljamo da hvalimo (ili kritikujemo) ChatGPT, ne bi trebalo da zanemarimo okolnosti u kojima nam je došao.
Osim ako ne budemo oprezni, upravo ono što se čini da obeležava zlatno doba veštačke inteligencije može u stvari označiti njegov kraj.
Tobi Volš, profesor veštačke inteligencije na UNSV, vođa istraživačke grupe, UNSV Sidnej
