Predsednik Džo Bajden najavio je u petak nova „vodonička čvorišta“ širom Sjedinjenih Država kao deo napora da se podstakne ekonomija zelenom energijom uoči izbora 2024. godine.
„Ovde sam da najavim jednu od najvećih investicija u naprednu proizvodnju u istoriji ove nacije — 7 milijardi dolara federalnih investicija će privući 40 milijardi dolara privatnih investicija u energiju čistog vodonika“, rekao je Bajden.
Osamdesetogodišnji demokrata otputovao je u Filadelfiju da otkrije regione koji su pobedili u nadmetanju za milijarde dolara sredstava za proizvodnju čistog goriva, uključujući i broj u državama na izbornom polju.
Cilj čvorišta je proizvodnja oko tri miliona metričkih tona čistog vodonika godišnje, što iznosi jednu trećinu američkog cilja proizvodnje do 2030. godine, i smanjenje emisija.
„Zajedno, smanjenje emisija iz ovih čvorišta vodonika biće ekvivalentno uklanjanju 5,5 miliona vozila na gas sa puta“, rekao je Bajden.
Bajden, koji je oko vrata sa svojim mogućim rivalom sledeće godine, republikancem Donaldom Trampom, učinio je zelenu energiju ključnim delom svog plana „Bidenomike“ za oživljavanje američke industrije i otvaranje radnih mesta.
Energija vodonika je ključna komponenta njegovog cilja da se izbori sa klimatskom krizom i navede Sjedinjene Države da „neto nulte“ emisije zagađivača najkasnije do 2050. godine, rekao je on.
Ogroman podsticaj finansiranja će ići na proizvodnju vodonika velikih razmera, cevovode za njegovo transportovanje i pomoći industrijama i preduzećima da se prilagode korišćenju goriva.
Čvorišta će biti u Kaliforniji; Tekas; istočna obala SAD; srednji zapad; severozapad Pacifika; planinski region Appalachian na severoistoku; severne države Minesota, Severna Dakota, Južna Dakota.
Dve uključene države — Pensilvanija u istočnom regionu i Mičigen na Srednjem zapadu — bile su ključne države na izborima 2020. kada je Bajden pobedio Trampa, a verovatno će biti ponovo sledeće godine.
Neke neprofitne grupe izrazile su zabrinutost da bi najnovija inicijativa mogla da produži štetu od fosilnih goriva.
Unija zabrinutih naučnika upozorila je u saopštenju da najava čvorišta „unapreduje više projekata zasnovanih na proizvodnji vodonika na bazi fosilnih goriva i rizičnoj krajnjoj upotrebi vodonika“.
Američke vlasti moraju da postave rigorozne kriterijume „kako bi osigurale razvoj industrije vodonika koja je nedvosmisleno usklađena sa našim klimatskim ciljevima“, rekla je Džuli Meknamara, zamenica direktora politike klime i energetskog programa grupe.
Lauren Pagel, direktorka politike u drugoj neprofitnoj organizaciji Earthvorks, optužila je da je davanje prioriteta čvorištima vodonika „više u vezi sa produženjem životnog veka naftnih i gasnih kompanija nego rešavanjem klimatske krize“.
Zajednice na prvoj liniji treba da imaju priliku da se „smisleno angažuju i oblikuju odabrane predloge čvorišta“, dodao je Pagel.
Čvorišta vodonika finansiraju se dvopartijskim zakonom o infrastrukturi, koji uključuje 65 milijardi dolara investicija u čistu energiju u Ministarstvu energetike.
Bajden se obavezao da će povećati proizvodne kapacitete za izvore sa niskom i nultom emisijom ugljenika, koji su poznati kao „plavi“ i „zeleni“ vodonik.
Plavi vodonik se proizvodi iz prirodnog gasa u koji se hvata ugljen-dioksid iz procesa proizvodnje. Zeleni vodonik se proizvodi iz obnovljivih izvora.
