Apple se predstavlja kao beli vitez na temu privatnosti, ali kritičari kažu da su njegove sopstvene reklamne ambicije izgrađene na antikonkurentskim praksama.
Dva programera pod imenom ‘Misk’ izjavila su prošlog meseca da Apple prati svaki dodir korisnika na App Store-u, bez načina da onemogući tu funkciju.
U Kaliforniji je potom pokrenuta grupna tužba u kojoj se tvrdi da su Appleova „obećanja u vezi sa privatnošću potpuno lažna“.
Kompanija nije komentarisala i nije odgovorila na pitanja AFP-a.
Ali Apple je stavio zaštitu privatnosti korisnika u centar svog imidža i dugo se protivio oglasima na svojim platformama.
Prošle godine je bacio ključ u rad sistema kapitalizma za nadzor kada je korisnicima dao moć da lako blokiraju aplikacije da prikupljaju podatke o njima.
Taj potez je bio noćna mora za mnoge aplikacije – od giganata kao što je Facebook do malih start-apova – koji koriste te podatke za prodaju ciljanih oglasa.
Meta, koja je vlasnik Fejsbuka i Instagrama, upozorila je početkom 2022. da bi promena mogla da smanji njen prihod od 10 milijardi dolara za ovu godinu, i nema sumnje da je odigrala ulogu u smanjenju cene akcija (38 odsto manje u odnosu na godinu) i odluci da 11.000 zaposlenih prošlog meseca.
Izvršni direktor kompanije Meta Mark Zakerberg rekao je prošle nedelje da je Appleov pristup bio „sukob interesa“ jer je dizajniran da podriva rivale.
„Problematično je za jednu kompaniju da može da kontroliše koja se iskustva aplikacije završavaju na uređaju“, rekao je on. „(Velika) većina profita u mobilnom ekosistemu ide ka Apple-u.
evropski slučajevi
Prvi pravni napad protiv Apple-a pokrenut je u Francuskoj, gde je udruženje onlajn oglašivača i izdavača sadržaja podnelo žalbu Upravi za zaštitu konkurencije.
Sudije su odbacile ideju da su Appleova pravila sama po sebi antikonkurentna, ali još uvek istražuju da li Apple primenjuje ta pravila povoljnije za svoje aplikacije u odnosu na druge.
Francuski programeri aplikacija takođe su podneli slučaj kontroloru privatnosti CNIL (Nacionalna komisija za tehnologiju i slobode).
Slični slučajevi su od tada pokrenuti u Nemačkoj i Poljskoj.
Apple odbija da kaže koliko zarađuje od oglašavanja u svojoj App Store.
Analitičari kompanije Vedbush Securities procenjuju da je to 4,5 milijardi dolara godišnje, a moglo bi da poraste na 30 milijardi dolara ako počne da postavlja oglase na svoje aplikacije za mape i Apple TV, što će biti rival velikim igračima Gugla, Meta i Amazona.
Za oglašivače je bolno čekanje pravnog odgovora.
„Ne ide dovoljno brzo s obzirom na veoma jake uticaje na konkurenciju“, rekao je Nikolas Rieul, predsednik francuske Digitalne alijanse, koja predstavlja onlajn trgovce.