Rupa u ozonskom omotaču Antarktika postaje sve dublja sredinom proleća u poslednje dve decenije, uprkos globalnoj zabrani hemikalija koje uništavaju Zemljin štit od smrtonosnog sunčevog zračenja, pokazalo je novo istraživanje u utorak.
Ozonski omotač 11 do 40 kilometara (sedam do 25 milja) iznad Zemljine površine filtrira većinu sunčevog ultraljubičastog zračenja, što može izazvati rak kože i kataraktu.
Od sredine 1970-ih, otkriveno je da hemikalije zvane hlorofluorougljenici (CFC) — nekada široko korišćene u aerosolima i frižiderima — smanjuju nivo ozona, stvarajući godišnje rupe uglavnom u regionu Antarktika.
Montrealski protokol iz 1987. godine, koji je zabranio CFC u pokušaju da se zatvori rupa, smatra se pričom o uspehu međunarodne saradnje u oblasti životne sredine.
U januaru je velika procena koju podržavaju UN otkrila da sporazum funkcioniše. Predviđeno je da bi ozonski omotač trebalo da bude vraćen na nivo iz 1980. godine iznad Antarktika do oko 2066. godine.
Predviđeno je da će se manje rupe iznad Arktika oporaviti do 2045. godine, a za ostatak sveta za oko dve decenije.
Ali uprkos padu CFC-a, još uvek nije došlo do značajnog smanjenja područja pokrivene ozonskom rupom na Antarktiku, prema novozelandskim istraživačima iza nove studije u časopisu Nature Communications.
A vremenom je u centru rupe bilo manje ozona, dodali su.
„Šest od poslednjih devet godina imale su zaista niske količine ozona i izuzetno velike ozonske rupe“, rekla je za AFP koautorka studije Anika Sepala sa novozelandskog univerziteta Otago.
„Ono što se možda dešava je da se nešto drugo dešava u atmosferi sada — verovatno zbog klimatskih promena — i to prikriva deo oporavka“, rekla je ona.
Ozonska rupa iznad Antarktika obično se otvara u septembru i traje do novembra, uzimajući u proleće južne hemisfere.
Istraživači su rekli da se rupa otvara kasnije u septembru, što ukazuje na oporavak verovatno zbog smanjenja CFC-a.
Ali u oktobru, kada je rupa često najveća, nivo ozona u srednjem stratosferskom sloju se smanjio za 26 odsto od 2004. do 2022. godine, navodi studija, pozivajući se na satelitske podatke.
Vodeći autor studije Hana Kesenič je naglasila da su Montrealski protokol i smanjenje CFC-a još uvek „na pravom putu“.
Ali „sve u svemu, naši nalazi otkrivaju da nedavne, velike ozonske rupe možda nisu uzrokovane samo CFC-ima“, dodala je ona.
Analiza je isključila podatke iz 2002. i 2019. godine, kada su „iznenadni raspadi polarnog vrtloga“ doveli do znatno manjih ozonskih rupa, dodao je Kesenič.
Vodeći naučnik za ozon Suzan Solomon, koja nije bila uključena u istraživanje, rekla je za AFP da bi studiju trebalo posmatrati kroz sočivo da je „proteklih nekoliko godina bilo prilično neobično“.
Solomon je predvodio prethodna istraživanja koja su pokazala da je ozonska rupa 2020. godine postala šira za 10 odsto zbog masovnih požara „crne subote“ u Australiji.
Veruje se da je gigantska erupcija vulkana Hunga-Tonga-Hunga-Ha’apai kod Tonge 2022. godine takođe uticala na nedavne nivoe ozona.
Martin Džaker, stručnjak sa australijskog Univerziteta Novi Južni Vels, nije bio ubeđen rezultatima studije.
„Upitno je kako autori mogu da uklone 2002. i 2019. godinu iz evidencije, ali ne i 2020-22, s obzirom da se pokazalo da su sve ove godine dominirale veoma posebnim i retkim događajima“, rekao je on.
