Pomoćnik generalnog sekretara UN za politička pitanja Miroslav Jenča rekao je da će ponovni sukob verovatno uticati na širi region južnog Kavkaza i šire. On je pozvao na udvostručenje diplomatskih napora za postizanje trajnog mirnog rešenja između Jermenije i Azerbejdžana „pre nego što bude prekasno“.
Bivše sovjetske zemlje bile su zaključane u decenijama starom sukobu oko Nagorno-Karabaha, koji je deo Azerbejdžana, ali je pod kontrolom etničkih jermenskih snaga koje podržava Jermenija otkako je tamo završen separatistički rat 1994. Tokom šest nedelja rata 2020. godine, Azerbejdžan je povratio široke delove Nagorno-Karabaha i susednih teritorija koje su držale jermenske snage. Više od 6.700 ljudi poginulo je u borbama koje su okončane mirovnim sporazumom uz posredovanje Rusije.
Jenča je rekao da postoji „tračak nade“ u napredak u tekućim diplomatskim naporima nakon ponovnog nasilja sredinom septembra u kojem je poginulo 155 vojnika iz obe zemlje. Ali, nažalost, rekao je on, tenzije na granici i oko oblasti koje su stavljene pod kontrolu ruskih mirovnih snaga u mirovnom sporazumu iz 2020. „nisu jenjale kako se očekivalo“.
On je ukazao na nekoliko incidenata koji su podigli tenzije, a poslednji navodno uključuje proteste u blizini ruske mirovne stanice na putu Lačin, jedinoj arteriji između Jermenije i Nagorno-Karabaha.
Jenča je rekao da je saopšteno da su protesti bili protiv onoga što su demonstranti tvrdili da je nelegalna eksploatacija mineralnih sirovina i ekološki uticaj na okolinu. On je rekao da UN razume da su protesti nastavljeni u utorak, ali da nisu u poziciji da verifikuje ili potvrdi navode.
Poslednjih dana, rekao je on, i Jermenija i Azerbejdžan su pisale generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i Savetu bezbednosti nudeći veoma različite prikaze situacije, navodeći kršenje obaveza od strane druge strane i osporavaju tvrdnje jedni drugih.
Ujedinjene nacije pozdravljaju posvećenost ruskih mirovnih snaga „da olakšaju i osiguraju bezbedan prolazak kroz koridor“, rekao je Jenča, pozivajući se na medijske izveštaje i izjave ruskih mirovnih snaga koje ukazuju da su neke humanitarne i medicinske zalihe stigle.
Ambasador Jermenije u UN-u Mher Margarian rekao je vijeću da je njegova zemlja sazvala hitan sastanak jer je od 12. decembra Azerbejdžan pokrenuo „masovnu kampanju državno sponzorisanih protesta duž koridora Lačin“ blokirao jedini put snabdijevanja u i iz Nagorno-Karabaha, stvarajući „humanitarna kriza koja se razvija“.
Najmanje 1.100 civila nasukano je duž blokiranog autoputa u protekloj sedmici, a prebacivanje pacijenata na hitno liječenje u jermenske bolnice „postalo je nemoguće, što je već rezultiralo smrtnim ishodom kritično bolesnog pacijenta“, rekao je on.
„Organizujući nezakonitu blokadu koridora Lačin pod izmišljenim izgovorom zabrinutosti za životnu sredinu“, rekao je Margarjan, „Azerbejdžan je efektivno ciljao populaciju od 120.000 ljudi izolujući ih u nesigurnim humanitarnim uslovima tokom zimske sezone.
Ambasador Azerbejdžana u UN-u Jašar Alijev rekao je savetu da je u skladu sa sporazumom iz novembra 2020., koji je posredovala Rusija, oblast Lačin vraćena Azerbejdžanu, koji je obavezao da garantuje bezbednost ljudi, vozila i tereta koji se kreću duž puta.
„Ni vlada Azerbejdžana ni aktivisti koji protestuju nisu blokirali put Lačin“, rekao je on.
„Video snimci objavljeni na društvenim mrežama pokazuju nesmetan prolaz različitih vrsta vozila, uključujući kola hitne pomoći i humanitarne konvoje“, rekao je Alijev. „Podjednako su netačne i tvrdnje o navodnim humanitarnim posledicama situacije. Ovo nije ništa drugo do još jedna manifestacija bezobzirnog manipulisanja situacijom od strane Jermenije u očigledne zlonamerne političke svrhe.
Zamenica ruskog ambasadora u UN-u Ana Evstignjejeva izrazila je zabrinutost zbog izveštaja o blokadi koridora Lačin, rekavši da Rusija poslednjih dana „poduzima sve napore da obezbedi brzo rešenje situacije“. Kao rezultat toga, rekla je ona, zalihe prirodnog gasa su isporučene u Nagorno-Karabah i saobraćaj na putu je delimično deblokiran.
Rusija poziva Jermeniju i Azerbejdžan da poštuju sporazume o prekidu vatre i neupotrebi sile postignute uz njeno posredovanje, „da pokažu uzdržanost i izbegavaju korake koji mogu eskalirati tenzije“, rekla je Evstignjejeva.
