Visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija rekao je tokom posete Bejrutu u subotu da je zabrinut da bi libanske luke i aerodrom mogli da budu van funkcije, što bi imalo ozbiljne implikacije za dopremanje hrane u okrug, dok Izrael nastavlja svoju ofanzivu protiv libanska militantna grupa Hezbolah.
„Ono što sam danas video i čuo je poražavajuće, ali osećaj je da ovo može biti još gore i to treba izbeći“, rekao je Karl Skau, zamenik izvršnog direktora Svetskog programa za hranu UN, u intervjuu za The Associated Press.
On je apelovao na „sve moguće diplomatske napore da se pokuša pronaći političko rešenje“ za rat i da linije snabdevanja ostanu otvorene.
„Imamo velike brige i ima ih mnogo, ali jedna od njih je zaista da su nam potrebne luke i da su nam potrebni putevi snabdevanja da bismo i dalje mogli da funkcionišemo“, rekao je Skau.
U Gazi, gde je Izrael u ratu sa Hamasom otkako je palestinska militantna grupa pokrenula smrtonosni upad na južni Izrael pre godinu dana, glad je naglo porasla jer su se humanitarne organizacije žalile na velike prepreke u donošenju hrane i drugih zaliha u blokiranu enklavu.
Skau je rekao da veruje da su izraelske vlasti dale „obaveze“ da u Libanu luke i aerodrom neće biti povučeni.
„Ali, naravno, ovo je okruženje koje se veoma menja. Dakle, ništa ne uzimamo zdravo za gotovo“, rekao je on.
Poslednjih nedelja Izrael je eskalirao svoje vazdušno bombardovanje i pokrenuo kopnenu invaziju na Liban.
Oko 1,2 miliona ljudi je raseljeno u Libanu, prema vladinim procenama, od kojih oko 200.000 boravi u kolektivnim skloništima, gde ih VFP snabdeva hranom.
Skau je primetio da su cene hrane već porasle kao rezultat sukoba, iako jedini međunarodni aerodrom u Libanu i njegove glavne morske luke i dalje funkcionišu. VFP je obezbedio dovoljno hrane za snabdevanje milion ljudi — oko jedne petine stanovništva Libana — za najviše mesec dana, rekao je on, ali sada pokušava da izgradi zalihe koje bi mogle da prehranjuju taj broj do kraja godine.
„Naravno, moraćemo da obnavljamo zalihe, a za to će luke biti kritične i druge linije snabdevanja“, rekao je on.
Na primer, agencija je kopnenim putem dovozila hranu iz Jordana preko Sirije u Liban, rekao je on. Ranije ovog meseca, izraelski udar na put ka glavnom graničnom prelazu između Libana i Sirije prekinuo je pristup tom prelazu.
Otkako je udaren prelaz Masnaa, ljudi koji beže iz Libana nastavili su da prelaze pešice, dok su vozila — uključujući ona koja su dovozila zalihe za VFP — morala da koriste drugi prelaz na krajnjem severu zemlje, što je putovanje učinilo napornijim i skupo.
Skau je apelovao da se ponovo otvori prelaz Masna.
Libanska opšta bezbednost, koja nadgleda granične prelaze, zabeležila je 320.184 Sirijaca i 117.727 libanskih državljana koji su prešli u Siriju od 23. septembra, kada je počela velika eskalacija izraelskih vazdušnih napada u Libanu.
Priliv dolazi u trenutku kada je VFP smanjio svoju pomoć u hrani u Siriji kao rezultat nedostatka sredstava.
„U protekle dve godine smo prešli sa pomoći za oko 6 miliona ljudi na oko 1,5 (milion)“, rekao je Skau. „I sa tim, naravno, naši kapaciteti su pooštreni i sada moramo ponovo da se povećamo.“