U katastrofama poput zemljotresa magnitude 7,8 i naknadnog potresa jačine 7,5 stepeni po Rihterovoj skali koji su pogodili Siriju i Tursku 6. februara 2023, međunarodna saradnja na satelitskom snimanju igra ključnu ulogu u naporima za spasavanje i oporavak.
Takvi podaci omogućavaju humanitarnoj pomoći da bolje dostavi vodu i hranu mapiranjem stanja puteva, mostova, zgrada i – što je najvažnije – identifikacijom stanovništva koje pokušava da izbegne potencijalne naknadne potrese okupljanjem na stadionima ili drugim otvorenim prostorima.
Da bi brzo usmerili poglede satelita ka pogođenim oblastima, turska uprava za katastrofe i vanredne situacije (AFAD) zatražila je aktiviranje međunarodne povelje o „Svemiru i velikim katastrofama“ u 7:04 po lokalnom vremenu. Ujedinjene nacije su to učinile za Siriju u 11:29 po lokalnom vremenu.
U međuvremenu, 11 svemirskih agencija pripremilo se za rad sa najprikladnijim optičkim i radarskim satelitima. Za Francusku, ovo su optički sateliti Spot , Pleaides i Pleiades Neo (srednja, visoka i veoma visoka rezolucija), koji će obezbediti prve slike dok prođu preko tog područja. Radarski sateliti će dopuniti optičke informacije, jer takođe rade noću i kroz oblake, i mogu da snimaju klizišta, pa čak i veoma male promene u nadmorskoj visini.
Svake godine milioni ljudi širom sveta su pogođeni katastrofama, bilo prirodnim (ciklon, tornado, tajfun, zemljotres, klizište, vulkanska erupcija, cunami, poplave, šumski požari, itd.) ili koje je prouzrokovao čovek (zagađenje nafte, industrijske eksplozije , i još). Nažalost, intenzitet i učestalost ovih katastrofa se povećavaju sa klimatskim promenama, stvarajući sve više žrtava, oštećene kuće i devastirane pejzaže.
Međunarodna povelja o 17 svemirskih agencija članica udružila je snage da obezbede besplatne satelitske snimke što je pre moguće u oblasti katastrofe. Od 2000. godine, povelja je aktivirana 797 puta u više od 154 zemlje. Od tada je dopunjen sličnim inicijativama iz Evrope (Copernicus Emergenci) i Azije (Sentinel Asia).
Skoro tri četvrtine aktivacija čartera su posledica vremenskih pojava: oluja, uragana i posebno poplava, koje same čine polovinu aktivacija. U ovim ponekad nepredviđenim kriznim situacijama, kada je tlo oštećeno ili poplavljeno, a putevi neprohodni, kopneni resursi nisu uvek u stanju da analiziraju razmere katastrofe i na najbolji mogući način organizuju pomoć i humanitarnu pomoć. Snimanjem situacije iz svemira, sa veoma visokom rezolucijom, sateliti brzo daju ključne informacije.
U nekim slučajevima, povelja se ne može aktivirati. To može biti zato što je predmet izvan okvira povelje (ratovi i oružani sukobi) ili zato što su svemirske slike ponekad malo interesantne (u slučaju toplotnih talasa i epidemija), ili zato što se fenomen razvija sporo i dugo vremenski raspon (suše).
Čim dođe do katastrofe, sateliti se programiraju da brzo dobiju slike nad pogođenim područjima. Više od 60 satelita, optičkih ili radarskih, može se mobilisati u bilo kom trenutku.
U zavisnosti od vrste katastrofe, biće mobilisani različiti sateliti, na osnovu unapred utvrđenih kriznih planova—među njima: TerraSAR-Ks/Tandem-Ks, KuickBird-2, Radarsat, Landsat-7/8, SPOT, Plejade, Sentinel- 2 između ostalih.
Optičke slike su slične fotografijama koje se vide iz svemira, ali radarske slike mogu biti teže interpretirati nestručnjacima. Dakle, nakon katastrofe, satelitske informacije se prerađuju da bi se lakše razumele. Na primer, slike se pretvaraju u mape uticaja ili promene za spasilačke radnike, mape upozorenja o poplavama za javnost i mapiranje opožarenih ili poplavljenih područja sa procenama štete za donosioce odluka.
Saradnja između korisnika na terenu i satelitskih operatera je neophodna. Napredak je postignut zahvaljujući inovacijama u tehnologijama za posmatranje Zemlje (naročito performansama optičkih rezolucija — od 50 do 20 metara i sada 30 centimetara) i softveru za 3D obradu podataka, ali i zahvaljujući razvoju digitalnih alata koji mogu da povezuju satelite i situ data. Potrebe ove oblasti takođe su doprinele evoluciji interventnih procesa čarter u pogledu vremena isporuke i kvaliteta isporučenih proizvoda.
Upravljanje vanrednim situacijama je naravno od suštinskog značaja, ali je podjednako važno za sve pogođene zemlje da razmotre rekonstrukciju i budućnost. Zaista, ciklus rizika postavlja da rekonstrukcija, otpornost i prevencija rizika igraju važnu ulogu u povratku u normalnost. Dok se katastrofe ne mogu predvideti, za njih se može bolje pripremiti, posebno u zemljama u kojima se ponavljaju. Na primer, stanovnici bi mogli imati koristi od izgradnje otporne na zemljotrese, stvaranja sigurnih mesta za okupljanje ili preseljenja u stambene prostore na bezbedne lokacije. Učenje veština preživljavanja je takođe ključno.
Nekoliko inicijativa, koje se zovu opservatorije za rekonstrukciju, sprovedeno je nakon velikih katastrofa — dva primera su Haiti 2021. i Bejrut nakon eksplozije luke 2019. Cilj je koordinisanje satelitskih snimaka kako bi se omogućila detaljna i dinamička procena štete na zgradama, putevima, farmama, šumama i ostalom u najugroženijim područjima, da se prati planiranje rekonstrukcije, da se smanje rizici i da se prate promene tokom tri do četiri -godišnji vremenski horizont.