Nakon što je pandemija koronavirusa pokrenula nezamislive blokade, uzdrmala ekonomije i odnela milione života, lideri širom sveta su obećali da će budućnost biti bolja. Međutim, godinama kasnije, zemlje se i dalje bore da smisle usaglašen plan kako bi odgovorile na sledeću globalnu epidemiju.
Deveta i poslednja runda razgovora u vezi sa „sporazumom o pandemiji“ trebalo bi da se završi u petak. Cilj ovog sporazuma je da pruži smernice za zaustavljanje budućih pandemija i bolje raspodeljivanje resursa među 194 zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Međutim, stručnjaci upozoravaju da ne postoji jasna kazna za zemlje koje se ne pridržavaju sporazuma.
Izazovi oko sporazuma su očigledni. Američki republikanski senatori kritikovali su nacrt sporazuma, dok je Britansko ministarstvo zdravlja izrazilo oprez u vezi sa potpisivanjem, insistirajući na nacionalnom suverenitetu. Takođe, mnoge zemlje u razvoju smatraju da je nepravedno očekivati od njih da daju uzorke virusa za razvoj vakcina, a zatim ne mogu da ih priušte.
Iako je nacrt sporazuma pokušao da popravi jaz između vakcinacije u bogatim i siromašnijim zemljama, mnogi smatraju da je nedovoljan. Postoje i sumnje da će SZO biti u mogućnosti da sprovede odredbe sporazuma.
Iako ovaj sporazum možda ne donosi konkretne posledice za zemlje koje se ne pridržavaju, stručnjaci veruju da će stvoriti novi forum za zemlje da pozovu jedna drugu na odgovornost. Ipak, ključno je utvrditi očekivanu ulogu SZO tokom pandemija i kako bi se epidemije mogle zaustaviti pre nego što se šire globalno.
Svetski lideri svesni su da moraju raditi zajedno kako bi se suočili sa sledećom globalnom zdravstvenom krizom, ali put ka postizanju sporazuma i dalje je pun prepreka.
