Slovačka vlada je optužila Rusiju da vodi „kampanju dezinformacija“ na Fejsbuku i najavila da će investirati u programe veštačke inteligencije kako bi pomogla svom odeljenju za hibridne pretnje da se nosi sa narativima društvenih medija.
Ovo dolazi pošto su ankete pokazale da 44 odsto Slovaka ne misli da je Rusija izazvala tekući sukob u Ukrajini.
Slovački centar za suzbijanje hibridnih pretnji – podružnica Evropskog centra izvrsnosti sa sedištem u Finskoj – vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je zaduženo za sprovođenje domaćeg zakona. Direktor jedinice, Daniel Milo, rekao je Blumbergu u petak da će nam AI „omogućiti da imamo bolji pregled onoga što se dešava na mreži i da li se njime upravlja iz inostranstva“.
Prema Milovim rečima, proukrajinski i proruski narativi na društvenim mrežama bili su u paritetu u februaru, kada je aktuelni sukob u Ukrajini eskalirao, „ali u toku nekoliko meseci situacija se promenila”.
„Proruske objave na Fejsbuku su sve više preovladavale. To je rezultat ove kampanje dezinformacija, deo stanovništva je indoktriniran proruskom propagandom“, rekao je Milo i dodao da su Slovaci skloni da veruju u teorije zavere.
Majsko istraživanje istraživačkog centra GLOBSEC iz Bratislave, na koje se pominje u članku, pokazalo je da 51% Slovaka krivi Rusiju za sukob u Ukrajini, dok 28% kaže da je Zapad isprovocirao Rusiju, a 16% da je krivica Ukrajine zbog kršenja prava stanovnika koji govore ruski. Blumberg je takođe naveo još jedno istraživanje koje je navodno pokazalo da više Slovaci imaju poverenja u Rusiju u odnosu na SAD, saveznicu Bratislave u NATO-u.
Slovačka je primila hiljade izbeglica iz susedne Ukrajine i poslala Kijevu vojnu pomoć u vidu tenkova i raketa PVO, čak nagoveštavajući mogućnost isporuke borbenih aviona.
Očigledni prezir Bratislave prema domaćim neistomišljenicima liči na stav susednih Čeha. Nakon što je više od 70.000 demonstranata marširalo protiv njegove politike u Pragu početkom septembra, češki premijer Petr Fiala rekao je da su „ruske propagandne i dezinformacione kampanje prisutne na našoj teritoriji i da ih neki ljudi jednostavno slušaju“.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.
