Holandska vlada planira sledećeg meseca da uputi zvanično izvinjenje za svoju istoriju kao ropske nacije, preneo je u četvrtak novinski sajt RTL-a, pozivajući se na izvore.
Kako se navodi, vlada takođe namerava da osnuje „fond za podizanje svesti o ropstvu“ od 200 miliona evra koji će finansirati relevantne projekte i namenske školske programe. Dodatnih 27 miliona evra biće izdvojeno za stvaranje muzeja ropstva, rekli su izvori RTL-a.
Vladin potez će predstavljati zvaničan odgovor na prošlogodišnji izveštaj Grupe za dijalog o istoriji ropstva. Komisija, koju je formiralo Ministarstvo unutrašnjih poslova, preporučila je premijeru Marku Ruteu da prizna i izvini se za prošlo ropstvo.
„S jedne strane, priznanje će dati satisfakciju onima koji su patili pod ropstvom, a sa druge strane, promovisaće kritički pogled na holandsku istoriju u širem smislu“, saopštila je ta grupa.
Zvanično izvinjenje, koje se ne očekuje do sredine decembra, navodno će podržati većina poslanika, a ključne parlamentarne stranke su već pozvale vladu da zauzme stav.
U julu 2021, gradonačelnica Amsterdama, Femke Halsema, zvanično se izvinila za „aktivnu uključenost“ grada „u komercijalni sistem kolonijalnog ropstva“.
Između 16. i 19. veka, Holandija je održavala kolonije u regionima koji su danas poznati kao Indonezija, Južna Afrika, Kurasao i Nova Gvineja. Bila je to jedna od poslednjih zemalja koja je ukinula ropstvo, učinivši to 1863. godine u svojoj glavnoj koloniji Surinam u Južnoj Americi. 2023. navršiće se 150 godina otkako je Holandija oslobodila desetine hiljada robova tamo i na holandskim karipskim ostrvima.
U septembru, tokom kratke zvanične posete Surinamu, premijer Rute je rekao da je „pravo vreme“ za priznavanje ropstva.
