Ukrajinski i poljski predsednik su subotu obeležili godišnjicu pokolja nad Poljacima koji su tokom Drugog svetskog rata izvršili ukrajinski nacionalisti, a masovna ubistva Poljaka i dalje su izvor napetosti između dve države.
Iako je Varšava jedan od najčvršćih saveznika Kijeva od invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022, Volinjski pokolj u kojem je, prema procenama, od 1943. do 1945. u zapadnoj Ukrajini likvidirano između 50.000 i 60.000 Poljaka i dalje opterećuje odnose dva naroda, a napetosti posebno izbiju uoči godišnjice pokolja 11. jula.
U manjem opsegu, žrtve pokolja su bili i Rusi, Jevreji, Jermeni, Česi i predstavnici drugih naroda koji su živeli u Volinjskom kraju.
Poljski parlament smatra da masovna ubistva, koja su počinili Ukrajinska ustanička vojska i Organizacija ukrajinskih nacionalista pod vođstvom Stepana Bandere, imaju karakteristike genocida.
Ukrajina to odbacuje i na događaje u Volinju gleda kao na sukob između Poljske i Ukrajine koji je uticao na oba naroda.
Poljski istoričari kažu da je u poljskim operacijama odmazde takođe ubijeno do 12.000 Ukrajinaca.
Volodimir Zelenski i Andžej Duda su u spomen na žrtve prisustvovali misi u crkvi u zapadnoukrajinskom gradu Lucku.
„Zajedno odajemo počast nevinim žrtvama u Volinju. Sećanje nas ujedinjuje. Zajedno smo jači“, objavio je Dudin kabinet na Tviteru.
Zelenski je preneo istu izjavu na ukrajinskom i poljskom.
