Ruanda je prethodnih dana u epicentru dešavanja zbog pojave jednog od najopasnijih virusa na planeti – marburg, a kada je u nedelju zaustavljen i hitno evakuisan voz na železničkoj stanici u Hamburgu zbog bojazni da su dva studenta koja putuju iz Ruande zaražena ovim virusom, nastala je opšta panika. Postavlja se pitanje treba li i mi da strahujemo zbog potencijalnog širenja ove zaraze.
Krajem septembra Ministarstvo zdravlja Ruande saopštilo je da se u toj zemlji pojavio marburg virus, a od 26 potvrđenih slučajeva osmoro pacijenata je preminulo. Kako su istakli, u pitanju je jedan od najsmrtonosnijih virusa na planeti za koji nema vakcine niti leka.
Upravo zbog toga cela Nemačka je u nedelju uveče „bila na nogama“, kada su dva studenta iz zaražene Ruande doputovala u tu zemlju. Voz na železničkoj stanici u Hamburgu zaustavljen je i hitno evakuisan.
Epidemiolog Zoran Radovanović u razgovoru za Nova.rs ističe da građani Srbije ne treba da brinu jer se virus marburg ne prenosi kapljicama i aerosolom. Prema tome, mogućnost njegovog širenja značajno je umanjena.
„Pošto se virus ne prenosi vazduhom, onda je i mogućnost njegove eksplozije odnosno širenja značajno umanjena. Pritom, dobro je i to što su studenti došli u Hamburg gde je smešten najveći Instutut za izučavanje tropskih bolesti u kontinentalnoj Evropi, tako da su mogli na licu mesta da se testiraju“, ističe epidemiolog.
Naglašava da uvek postoji mogućnost zaražavanja i da zbog toga treba biti oprezan.
„Konkretno, ovi studenti što su stigli u Nemačku, imali su simptome slične marburškoj groznici, zbog čega su i zadržani i izolovani, kao i svi oni koji su bili u kontaktu sa njima. Tri nedelje traje karantin, mada virus može da se ispolji i nakon nekoliko dana“.
Epidemija smrtonosnog virusa koji je izolovan krajem šezdesetih godina u gradu Marburgu u Nemačkoj, u nekoliko talasa pogodila je svet, a dva slučaja zaraze čim je virus otkriven, još 1967. godine, zabeležena su i u Srbiji.
Epidemiolog podseća da su se od ove zaraze kod nas lečili veterinar Živko Stefanović i njegova supruga.
„Virus se prenosi i direktnim kontaktom, i to uglavnom preko životinja. Veterinar Živko bio je jedan od prvih zaraženih ovim smrtonosnim virusom u Evropi. Tada je je bila jedna pošiljka zelenih majmuna, koja je išla letom iz tropske Afrike za Hamburg, ali preko Londona, gde su se najverovatnije majmuni i zarazili. S druge strane, njegova supruga gotovo i da nije imala simptome. Nisu ni znali da je zaražena dok joj nije izvađena krv“, priseća se dr Radovanović.
Osim u kontaktu sa životinjama, virus se prenosi i preko sluznice i seksualnim putem.
Dr Radovanović dodaje da je tih godina kada je virus otkriven, bilo zaraženo više od 30 ljudi. Umrlo je sedam osoba.
„U Marburgu i Beogradu, kao i u Frankfurtu, bolešću su bile zahvaćene osobe koje su u laboratorijama radile na identifikaciji Marburg virusa. Ova opasna zaraza od tada je imala nekoliko zabeleženih epidemija u Ugandi, Keniji, Angoli i Kongu, a prosečna smrtnost iznosi 50 odsto, dok je u nekim slučajevima i 90 odsto“, kaže on.
Početni simptomi virusa marburg kreću naglo, sa visokom temperaturom, glavoboljom i umorom i bolovima u mišićima. Pacijentu nakon toga kreće teško krvarenje iz više delova tela. Smrt nastupa oko osam ili devet dana nakon početnih simptoma.
Kao i svaki virus, i marburg ima lakši i teži oblik zaraze.
Teži oblik ove groznice ima neke od sledećih simptoma: gušobolja, glavobolja, malaksalost, temperatura, dijareja i promene na koži. Najteži oblici se ispoljavaju otkazivanjem organa poput bubrega i jetre.
Marburg virus, koji ima stopu smrtnosti do čak 90 posto, iz iste je porodice virusa kao i Ebola.
Zaraženi ovim virusom moraju biti izolovani u karantinu tri nedelje, naglašava epidemiolog. Vakcina za marburg virus ne postoji, ali se na njoj aktivno radi.
„Za sada se primenjuje samo simptomatsko lečenje, na primer, ako pacijent ima neki simptom, vi lečite taj simptom. Neophodno je da pacijent nadohnadi izgubljenu tečnost, minerale… Nema specifične terapije koja će da uništi virus, već se leče simptomi“.
Kako dodaje, zaraza virusom se povremeno pojavljuje širom sveta, mahom u afričkim zemljama, kao što je sad slučaj sa Ruandom. U takvim zemljama smrtnost od virusa je oko 88 odsto.
„Smrtnost je visoka zato što je većina zaraženih pacijenata prepuštena sama sebi i nema adekvatnu negu, već su praktično ostavljeni da umru. Kad vi pružite pacijentu ono što mu je potrebno, šanse za preživljavanje su mnogo veće“, objašnjava dr Radovanović.
Dodaje da se zaraza virusom povremeno pojavljuje širom sveta, mahom u afričkim zemljama, kao što je sad slučaj sa Ruandom. U takvim zemljama smrtnost od virusa je oko 88 odsto.
„Smrtnost je visoka zato što je većina zaraženih pacijenata prepuštena sama sebi i nema adekvatnu negu, već su praktično ostavljeni da umru. Kad vi pružite pacijentu ono što mu je potrebno, šanse za preživljavanje su mnogo veće“, navodi profesor Radovanović.
