Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš prisustvovao je samitu, koji je svetsko telo opisalo kao nacije i organizacije koje pokušavaju da postignu jedinstvene stavove o ljudskim pravima, upravljanju, borbi protiv terorizma i borbi protiv droge. Nije se očekivalo da će sa sastanka doći do priznanja, iako su aktivisti poslednjih dana kritikovali tu mogućnost.
„Da bismo postigli svoje ciljeve, ne možemo da se povučemo“, rekao je Gutereš. „Mnogi su pozvali da angažman bude efikasniji i zasnovan na lekcijama koje smo naučili iz prošlosti.
Nije precizirao, iako su talibani prethodno kontrolisali Avganistan od 1994. do 2001. godine.
Na pitanje novinara da li bi postojale okolnosti pod kojima bi on bio voljan da se direktno sastane sa talibanima, Gutereš je rekao: „Kada bude pravi trenutak za to, očigledno neću odbiti tu mogućnost — ali danas nije pravi trenutak za to.”
Sa sastanka su bili odsutni sami talibani, koji su zauzeli Avganistan u avgustu 2021.
Suhail Šahin, šef političke kancelarije Talibana u Dohi, rekao je za Asošijeted pres da je nova avganistanska vlada odbacila pregovore.
„Ako nisu spremni da nas čuju i znaju naš stav u vezi sa pitanjima, kako da dođu do ubedljivog i prijatnog rešenja?“ rekao je Shaheen. „Jednostrane odluke nisu mogle da donesu. Avganistan je nezavisna država. Ima svoj glas; želimo da slušaju naš glas.”
Šahin se u nedelju u Dohi sastao sa Endrjuom Mekubrijem, direktorom za Avganistan i Pakistan u Ministarstvu spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva i Jueom Sjaojongom, specijalnim izaslanikom Kine za Avganistan.
„Kao što znate, izaslanik UN-a ima razgovore sa vladinim zvaničnicima u Kabulu, ali kada je reč o ovakvim konferencijama… mi nismo pozvani“, dodao je Šahin. „Mislimo da ovo nije rešenje za avganistanska pitanja i da njegov ishod ne može biti efikasan.
Vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Avganistana Maulvi Amir Khan Muttaki otputovaće kasnije ove nedelje u glavni grad Pakistana Islamabad da se sastane sa kineskim i pakistanskim zvaničnicima.
U vremenu od kada su talibani preuzeli vlast, Avganistan je postao najrepresivniji na svetu za žene i devojke, lišene praktično svih osnovnih prava, prema UN.
Devojčicama je zabranjeno obrazovanje nakon šestog razreda, a ženama je zabranjeno da rade, uče, putuju bez muškog saputnika, pa čak i da idu u parkove ili kupatila. Žene takođe moraju da se pokriju od glave do pete i zabranjeno im je da rade u nacionalnim i međunarodnim nevladinim organizacijama, što ometa isporuku humanitarne pomoći. Avganistan je i dalje opterećen siromaštvom i glađu, stisnut kao i druge nacije ratom Rusije protiv Ukrajine.
U međuvremenu, ostaje zabrinutost zbog toga što će Avganistan ponovo postati utočište za islamske ekstremiste koji žele da napadnu u inostranstvu. Invazija predvođena SAD 2001. nastala je kao posledica napada Al Kaide 11. septembra na Njujork i Vašington. Od preuzimanja vlasti, SAD su izvele napade dronovima na mete osumnjičenih militanata.
Ta zabrinutost je zakomplikovala način na koji se nacije, posebno Zapad, danas bave Avganistanom.
Aktivisti su se zabrinuli da bi samit u Kataru mogao da vidi kako bi međunarodna zajednica postigla sporazum o priznanju sa Talibanima, iako je ženama uglavnom zabranjen pristup društvu.
Talibani su „teroristička grupa čiji duboko represivni režim sistematski pokušava da izbriše više od polovine stanovništva iz društva“, navodi se u otvorenom pismu aktivista. „Uskućivši ženama i devojkama skoro sva njihova osnovna ljudska prava, talibani su postali jedini režim na svetu koji podržava sistem rodnog aparthejda.
Zemlje koje su učestvovale na samitu u Dohi bile su Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Iran, Japan, Kazahstan, Kirgistan, Norveška, Pakistan, Rusija, Saudijska Arabija, Tadžikistan, Turska, Turkmenistan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sjedinjene Američke Države. Kraljevine, Sjedinjenih Država i Uzbekistana.
Katar, energetski bogata država na Arapskom poluostrvu, koja je dugo bila domaćin političke kancelarije talibana, bio je domaćin razgovora.
