Na Samitu o klimi u organizaciji UN-a u Dubaiju (COP 28) 198 članica je nakon dve nedelje pregovora postiglo dogovor o novom sporazumu kojim se zemlje pozivaju da fosilna goriva zamene obnovljivim izvorima energije, ali ne i da ih postepeno ukinu, što je bio zahtev više od 100 država.
Od 1995. i prvog samita u Berlinu, sporazum iz UAE predstavlja prvi dogovor nacija o udaljavanju od nafte, gasa i uglja – proizvoda koji trenutno čine 80 odsto izvora svetske energije.
Diplomate iz skoro 200 zemalja pregovarale su prethodne dve nedelje na Samitu o klimi u organizaciji Ujedinjenih nacija po 28. put (COP 28) u Dubaiju, sa ciljem da dogovore ograničenje emitovanja štetnih gasova i planove kako će se svet pripremiti i boriti sa klimatskim promenama, ali pre svega, ideja je je bila da se napravi plan o bržem prelasku sa fosilnih goriva, čije sagorevanje zagreva planetu i ubija najmanje pet miliona ljudi godišnje, na alternativne (i obnovljive) izvore energije.
Prvi nacrt sporazuma nakon skoro 14 dana pregovora nije ispunio glavni cilj i nije pozivao na postepeno ukidanje svih fosilnih goriva, što je bio osnovni zahtev više od 100 zemalja, prenosi RTS.
Definisano je samo da se zemlje moraju angažovati u „postupnom ukidanju neefikasnih subvencija za fosilna goriva što je pre moguće“.
Nakon zamerki stručnih udruženja, civilnih grupa i samih zemalja učesnika samita, u okviru dodatnih 36 sati samita dogovoren je novi nacrt sporazuma o klimi kojim se po prvi put nacije ekskluzivno pozivaju da pređu sa fosilnih goriva na alternativne obnovljive izvore energije, a koji je nakon prihvatanja od strane 198 članica Samita „COP 28“ i odobren.
Međutim, ni najnoviji tekst ne sadrži eksplicitnu posvećenost postepenom i postupnom ukidanju fosilnih goriva.
Umesto toga, sporazumom se države pozivaju da daju svoj doprinos u globalnim naporima za prelazak sa fosilnih goriva na alternativne izvore energije „na pravedan, uredan i pravičan način, i u skladu sa naukom, a kako bi se postigla nulta emisija štetnih gasova do 2050. godine“.
U novom sporazumu se navodi da su zemlje prepoznale „potrebu za dubokim, brzim i održivim smanjenjem emisija gasova staklene bašte u skladu sa politikama ograničavanja dugoročnog rasta globalne temperature do 1,5 stepeni Celzijusa“.
Nacije se takođe obavezuju i na trostruko uvećanje globalnog kapaciteta obnovljive energije do 2030. i uz ponovljenu formulaciju koja podrazumeva postepenu zamenu uglja kao energetskog izvora.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), a posebno Suadijska Arabija, protivile su se stavu pojedinih vlada koje su insistirale na preciznim i oštrim formulacijama u cilju okončanja upotrebe fosilnih goriva.
Norveški ministar za klimu i životnu sredinu Espen Bart Ejde istakao je da je novi sporazum pokazatelj da se svet po prvi put ujedinio u jednom tekstu kojim se jasno dokazuje potreba da se pređe sa fosilnih goriva na alternativne izvore energije.
„Fosilna goriva su bila slon u sobi kome smo se konačno direktno obratili“, rekao je Bart Ejde, a preneo je BBC.
Zamenik direktora Svetske fondacije za prirodu Stiven Kornelijus istakao je u izjavi za britanski Gardijan da je novi nacrt sporazuma „preko potrebno poboljšanje u odnosu na prethodnu verziju, ali da još uvek ne poziva na potpuno ukidanje uglja, nafte i gasa“.
Od 1995. i prvog samita u Berlinu, sporazum iz Dubaija predstavlja prvi dogovor nacija o udaljavanju od nafte, gasa i uglja – proizvoda koji trenutno čine 80 odsto izvora svetske energije.
