Talas štrajkova proteklih je nedelja zaustavio život u Nemačkoj, u vreme dok se najveća evropska privreda bori s niskim nivoom ekonomskog rasta, a potrošači osećaju visoku inflaciju.
Radnici železnica, vozači autobusa i zaposleni na aerodromu krenuli su u štrajk jedni za drugima, pregovarajući o svojim platama u zemlji koja se inače ponosi dobrim radnim uslovima.
Zbog poslednjeg štrajka zaposlenih na aerodromu, Lufthansa je u sredu morala da otkaže devet od deset letova.
Nemačka svedoči nezadovoljstvu radnika od kraja 2022, a plate u zemlji su od početka ruske invazije na Ukrajinu pale za četiri posto. Deo sektora prošle je godine dobio povišice, nekad visoke i do 10 posto, ali nove nagodbe nisu ublažile tenzije pokrenute inflacijom koja je prošle godine dosegla 5,3 posto.
Pritisak visokih cena uticao je na razgovore o platama i doveo je do širenja štrajkova. Vozači vozova su na kraju januara prekinuli rad na pet dana, pre nego što su to učinili i radnici aerodroma i lokalnog javnog prevoza.
„Radnici zaista osećaju pad prihoda, na kraju meseca imaju manje novca u džepovima”, rekao je agenciji AFP Aleksander Galas, politolog sa Univerziteta u Kaselu. Položaj sindikata istovremeno je ojačan ozbiljnim nestašicama radne snage koja preti nemačkoj privredi.
Ali, zahtevi sindikata u nesrazmeri su s „činjenicom da su mnoge kompanije u krizi i nemaju mnogo toga da raspodele”, zbog čega su brza rešenja komplikovana, smatra Hagen Leš iz ekonomskog „think tanka“ IW.
Širenje štrajkova dovelo je u pitanje budućnost radnih odnosa u nemačkoj privredi koji su se dosad temeljili na konsensuzu.
„Ovo je trenutak istine za nemački model”, rekao je Leš.
„Sindikati su bili spremniji na kompromis tokom pandemije koronavirusa. To je gotovo”, dodao je.
Nemačka je istorijski bila evropska zemlja u kojoj su radnici najmanje štrajkali. Između 2012. i 2021. samo 18 od svakih 1.000 radnih dana bili su poremećeni štrajkovima, u poređenju s 1992. u Francuskoj.
Kolektivni ugovori, dugogodišnji temelj sistema, sada pokrivaju samo 43 posto radnika u Nemačkoj, u poređenju s 56 posto 2010. godine.
Trenutni talas štrajkova ima snažnu podršku među radnicima, tvrde stručnjaci, iako ne navode tačnu brojku.
„Svedočimo visokim nivoima učešća, što dovodi do povećanja članstva u sindikatima”, rekao je Torsten Šulten, istraživač instituta WSI.
Nekoliko ključnih dogovora između sindikata i uprava još uvek nisu na stolu, što znači da će se štrajkovi nastaviti.
„Sve je moguće”, smatra Klaus Veselski, predtavnik sindikata železničara GDL. A kolektivnoj akciji bi se tek mogli pridružiti i drugi sektori, poput onog hemijskog koji je privredno pogođen u proteklim godinama, a u narednim mesecima ga čekaju novi krugovi pregovora o platama.
