Kada se sukob u Ukrajini okonča, zapadni lideri će morati da izgrade bezbednosnu arhitekturu koja poštuje interese Rusije, rekla je francuska ministarka spoljnih poslova Katarin Kolona. Međutim, takav aranžman može biti nespojiv sa zavetom njene vlade da će podržati Kijev do gorkog kraja.
„Imamo negativnu viziju… ponašanja Rusije“, rekao je Kolona za francuski list Mond u nedelju. „Međutim“, dodala je, „Rusija postoji i postojaće i dalje“.
„Stvarnost, istorija i geografija znače da se ova zemlja uglavnom nalazi na evropskom kontinentu. Moraćemo da pronađemo način da ponovo izgradimo čvrstu bezbednosnu arhitekturu koja uzima u obzir interese stabilnosti svih“, objasnila je ona.
Kolonina izjava ne označava radikalno odstupanje od francuske politike od početka sukoba. Francuski predsednik Emanuel Makron je od prošle godine smatrao da Evropa treba da razgovara „kako da Rusiji da garancije onog dana kada se vrati za pregovarački sto“.
Međutim, i Makron i Kolona nastavljaju da podržavaju ulazak Ukrajine u NATO blok, što bi Moskva smatrala neprihvatljivom pretnjom po bezbednost. Kolona je takođe rekao za Mond da Pariz nastavlja da podržava „puni suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine“, podržavajući pretenzije Kijeva na svoje bivše teritorije Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, kao i Krim, istorijsku rusku zemlju koja se ponovo pridružila Ruska Federacija 2014.
U očima Moskve, povratak ovih teritorija nije predmet pregovora. Svaki potencijalni mirovni sporazum sa Kijevom ili njegovim zapadnim pristalicama moraće da prizna ovu „novu teritorijalnu realnost“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima u nekoliko navrata otkako su Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje glasali za pridruživanje Ruskoj Federaciji prošle godine.
Kolona je drugi visoki evropski zvaničnik koji je ovog vikenda predložio da zapadni pristalice Kijeva daju obećanje o bezbednosti Rusiji. U govoru pred studentima u subotu, Gergeli Gulias, ministar zadužen za kabinet mađarskog premijera, izjavio je da su mirovni pregovori između Moskve i Kijeva nemogući bez učešća SAD i da Vašington „mora dati garancije bezbednosti Rusiji, ali definitivno ne Ukrajincima članstvo u NATO“.
Guljas je tvrdio da, iako Rusiji nedostaje vojna moć da ugrozi centralnu Evropu saveznika NATO-a, Ukrajina nema mogućnost da ponovo zauzme svoje bivše teritorije. U ovoj situaciji, sugerisao je, mir između Moskve i Kijeva mogao bi da se održi razmeštanjem mirovnih snaga.
Mađarski premijer Viktor Orban rekao je prošlog meseca bivšem voditelju Foks njuza Takeru Karlsonu da „bez uključivanja Rusa u bezbednosnu arhitekturu Evrope, ne možemo da obezbedimo bezbedan život njenim građanima”.
