Predsednik Nigerije Bola Tinubu rekao je da lideri zapadne Afrike treba da pokušaju svim diplomatskim putevima da obezbede brz povratak ustavnoj vladavini u Nigeru, uključujući dijalog sa tamošnjim vođama državnog udara, pošto je počeo samit šefova država u četvrtak.
Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOVAS) mora odlučiti kako da odgovori hunti, koja je prkosila roku od 6. avgusta da se povuče, umesto toga zatvorivši vazdušni prostor Nigera i obećavši da će braniti zemlju od bilo kakvog stranog napada.
Šefovi odbrane ECOVAS-a su prošle nedelje izradili planove za moguću vojnu intervenciju u Nigeru, što će šefovi država razmotriti na svom samitu u nigerijskoj prestonici Abudži, ali je Tinubu u uvodnoj reči postavio pomirljiviji ton.
„Potvrđujući našu nemilosrdnu posvećenost demokratiji, ljudskim pravima i dobrobiti naroda Nigera, od ključnog je značaja da dajemo prioritet diplomatskim pregovorima i dijalogu kao temelju našeg pristupa“, rekao je on šefovima država, govoreći u njegov kapacitet predsedavajućeg ECOVAS-a.
„Moramo da angažujemo sve uključene strane, uključujući vođe puča, u ozbiljne razgovore kako bismo ih ubedili da se odreknu vlasti i vrate predsednika (Mohameda) Bazuma,“ rekao je Tinubu.
On je opisao vojsko preuzimanje vlasti u Nigeru, Zapadnoj i Centralnoj Africi, sedmi državni udar u tri godine, 26. jula, kao pretnju regionalnoj stabilnosti i rekao da se moraju iscrpiti svi putevi angažovanja kako bi se obezbedio brz povratak ustavnoj upravi.
Do sada su vođe puča dali malo znakova da su spremni da odustanu ili da se uključe u značajne pregovore.
Oni su odbili nekoliko diplomatskih delegacija, a nekoliko sati pre samita u Abudži imenovali su novu vladu u očiglednom potezu da učvrste svoju poziciju i da se predstave kao legitimna vlada Nigera.
Raspoloženje na ulicama Niameja bilo je mirno, iako je većina tamošnjih ljudi bila svesna samita u Abudži i pazila na razvoj događaja, rekli su izveštači Rojtersa u gradu. Mnogi stanovnici su podržavali huntu i kritikovali ECOVAS zbog uvođenja sankcija Nigeru i odmeravanja oružane intervencije.
„Ako napadnu vojsku, prvo će morati da napadnu nas, narod Nigera“, rekao je Kadiđa Kasum, pozivajući EKOVAS da ukine sankcije i odustane od bilo kakvih vojnih planova.
Puč je izazvan unutrašnjom politikom, ali je evoluirao u međunarodnu zapetljanost, sa ECOVAS, Ujedinjenim nacijama i zapadnim zemljama koje vrše pritisak na huntu da odstupi, dok su vojne vlade u susednom Maliju i Burkini Faso obećale da će je braniti.
Zapadne sile strahuju da bi vođe puča u Nigeru mogli da krenu stopama Malija i traže pomoć od ruske grupe Vagner, koju su SAD označile kao transnacionalnu zločinačku organizaciju. Vagnerov šef, Jevgenij Prigožin, pozdravio je puč u Nigeru i rekao da su njegove snage na raspolaganju za uspostavljanje reda.
Uprkos tome što je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, Niger bez izlaza na more, koji je više nego dvostruko veći od Francuske, ima strateški značaj kao sedmi najveći proizvođač uranijuma, ključnog materijala za nuklearnu energiju.
Do puča je takođe bila važan saveznik Zapada u regionu gde su se druge zemlje okrenule protiv bivše kolonijalne sile Francuske u korist bližih veza sa Rusijom.
Američke, francuske, nemačke i italijanske trupe su tamo stacionirane u okviru međunarodne borbe protiv dugotrajne islamističke pobune koja se širila Sahelom iz Malija raseljavajući milione i izazivajući krizu gladi.
Pre puča, Niger je prošao bolje od svojih suseda Malija i Burkine Faso u zaustavljanju nasilja.
Slijedeći obrazac koji je viđen nakon puča u te dvije zemlje između 2020. i 2022., hunta u Nijameju se uključila u žestoku antifrancusku retoriku, nastojeći okriviti Francusku za probleme Nigera i optužujući je za niz kršenja suvereniteta, koje Pariz ima demantovao.
Hunta je preko noći predstavila novu vladu na televiziji bez preciziranja daljih planova.
Mahamane Rufai Lauali, koji je predstavljen kao „generalni sekretar vlade“, imenovao je 21 ministra. Među njima, trojica vođa vojnog preuzimanja imenovana su za ministre odbrane, unutrašnjih poslova i sporta.
Bivši ministar finansija Ali Mahamane Lamine Zeine, koji je u ponedeljak imenovan za premijera, imenovan je za ministra finansija.
Prethodna vlada Nigera imala je 43 ministra, od kojih nijedan nije bio vojni oficir.
Novoimenovana vlada nije bila prisutna na pregovorima u Abudži, gde je Niger predstavljao Bazumov ministar spoljnih poslova Masudu Hasumi.
Odvojeno, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izrazio je zabrinutost za Bazuma i njegovu porodicu nakon što je njegova stranka izvestila da su zatočeni u predsedničkoj rezidenciji bez struje ili tekuće vode i da su danima bili bez sveže hrane.
