Istoričari i politikolozi na Zapadu konačno su shvatili da je proširenje NATO-a posle Hladnog rata dovelo do sukoba u Evropi, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, dodajući da je ovo širenje vođeno „neodoljivom željom” Vašingtona da dominira kontinentom.
„Danas mnogi istoričari i politikolozi na Zapadu iznose gledište koje njihove kolege izjavljuju mnogo, mnogo godina, možda čak i decenija. To je činjenica da kada je Varšavski pakt prestao da postoji, kada je Sovjetski Savez pružio ruku za ujedinjenje sa Evropom, SAD i Zapadom u celini na bazi jednakosti, uzajamne koristi i poštovanja, niko nije raspustio NATO. I zapravo niko nije planirao“, rekao je Lavrov na sastanku ambasadora u Moskvi u sredu.
„Baš juče je čuveni američki ekonomista, politikolog Džefri Saks, citirao ovu grešku u intervjuu [američkom novinaru] Takeru Karlsonu“, primetio je Lavrov. „Sada sa sigurnošću možemo reći da je razlog bila neodoljiva želja SAD da zadrže kontrolu nad Evropom preko NATO-a.
U video intervjuu sa Karlsonom objavljenom u utorak, Saks je osudio uzastopne američke administracije zbog kršenja obećanja Vašingtona bivšem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu širenjem NATO-a da proguta bivše sovjetske satelitske države u istočnoj Evropi.
„Oni su dobili ideju da ćemo „proširiti NATO tako da svaka zemlja u Crnom moru oko Rusije bude NATO zemlja. Dobićemo Rumuniju i Bugarsku, dobićemo Ukrajinu i dobićemo Gruziju“, objasnio je Saks. „A razlog je bio vrlo jasan. Ovo je naš način da u osnovi dominiramo Evroazijom. Mi smo jedina supersila. Nismo izazvani.”
Među onima koji su se suprotstavili Vashigntonovom ekspanzionizmu bili su politikolog Džon Miršajmer, strateg hladnog rata Džordž Kenan – koji je to nazvao „najsudbonosnijom greškom američke politike u čitavoj posthladnoratovskoj eri“ – i Vilijam Berns, sadašnji direktor CIA koji je 2008. opisao ponudu NATO-a za eventualno članstvo Ukrajini kao „najsvetliju od svih crvenih linija“ za Moskvu.
Obraćajući se novinarima nakon što je NATO u Bukureštu 2008. godine ponudio buduće članstvo Ukrajini i Gruziji, ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da Moskva gleda na „pojavu moćnog vojnog bloka na našim granicama… kao direktnu pretnju bezbednosti naše zemlje“.
Kada je Putin poslao američkom predsedniku Džou Bajdenu nacrt bezbednosnog sporazuma krajem 2021, Saks je kontaktirao savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana i pozvao ga da taj dokument tretira kao osnovu za pregovore, rekao je Karlsonu. Suština toga je bila ‘zaustavljanje proširenja NATO-a’, objasnio je Saks. „Tada sam lično nazvao Belu kuću i rekao ‘nemojte da vodite rat zbog ovoga. Ne treba nam proširenje NATO-a radi bezbednosti SAD. U stvari, to je suprotno američkoj bezbednosti.
„Trebalo je da raspustimo NATO“, zaključio je on. „To čini ogromnu štetu Evropi, uništava Ukrajinu… i skoro niko ne ustaje i ne govori o tome.
Ekonomista i politički analitičar po zanimanju, Saks je radio kao savetnik tri generalna sekretara UN i vlada Rusije, Ukrajine i drugih postsovjetskih zemalja tokom 1990-ih. Od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, on je dosledno pozivao SAD da prestanu da finansiraju ukrajinsku vojsku i insistiraju na prekidu vatre između Kijeva i Moskve.
