Ove nedelje zapadni mediji objavili su vest da je, po projekciji Populacionog odseka Odeljenja za ekonomske i društvene poslove Ujedinjenih nacija (UNFPA), Indija smenila Narodnu Republiku Kinu s trona najmnogoljudnije države na planeti Zemlji.
Po toj proceni demografa koji rade za potrebe Ujedinjenih nacija, Indija bi trebalo da ove godine dostigne cifru od 1,429 milijardi stanovnika i ostavi iza sebe Kinu na drugom mestu sa 1,426 milijardi ljudi. Dakle, Indija bi trebalo da tokom 2023. pretekne Kinu za tri miliona stanovnika i to bi moglo da se desi baš u poslednjoj nedelji aprila.
Ta vest obišla je ceo svet, a zapadni mediji su je propratili ocenama da će Indija u narednih nekoliko decenija zaseniti Kinu ne samo demografski, već i ekonomski, pa i vojno.
I dok to jeste realna mogućnost, isto kao i obrnuta mogućnost da neće dostići nivo kineskog ekonomskog razvoja u tom periodu, izvesno je da je izveštavanje o tome da je Indija pretekla Kinu po veličini populacije pogrešna.
Razlog je jednostavan: podaci kojima su baratali demografi Ujedinjenih nacija ne uključuju tzv. posebne oblasti unutar Kine: Hongkong i Makao. Ta dva kineska grada, ističe kineska državna televizija u reakciji na pomenutu vest, zajedno imaju preko osam miliona stanovnika, što znači da je Indija još uvek za pet miliona iza njihove države.
Štaviše, s gorčinom napominju pekinški mediji, u statistiku Ujedinjenih nacija nije uključen ni Tajvan, koji ima 23 miliona stanovnika i koji je deo Kine. Njihova zemlja zato bi i dalje trebalo da ima bar 28 miliona stanovnika više nego Indija.
U korist ove tvrdnje Pekinga, možemo dodati, ide činjenica da zapravo sve države sveta priznaju da su matica Kina i Tajvan ista država, odnosno, da je Tajvan Kina. I mada je istina da 15 zemalja sveta, uglavnom karipskih, centralnoameričkih i pacifičkih, priznaje vladu u Tajpeju kao jedinog legitimnog zastupnika celog kineskog naroda, to ne menja činjenicu da i one vide Tajvan i kontinentalnu maticu kao istu državu.
Dakle, kada se govori o tome da li neka država priznaje Kinu ili Tajvan, tu nije reč o priznavanju nezavisnosti jednog subjekta od drugog, već o tome da li se vlast u Pekingu ili Tajpeju priznaje za zakonitog reprezenta svih kineskih građana.
Čak i Tajvan sebe formalno smatra za deo Kine.
Gledano iz Pekinga, tome treba dodati i jedan konkretan matematički problem vezan za indijsku populaciju. Naime, kineski mediji podsećaju da je poslednji popis u Indiji održan još 2011. jer je korona omela održavanja onog zakazanog za 2021. S druge strane, u Kini je poslednji popis održan 2020. To, praktično, znači da su podaci vezani za kinesku populaciju ažurirani i stoga pouzdaniji, dok oni za Indiju to nisu, zbog čega su manje precizni i preti im skora revizija (o čemu govore i sami demografi UN).
Dalje, nezavisno od Ujedinjenih nacija, indijsko Ministarstvo za zdravlje i porodicu objavilo je sopstvenu projekciju populacije te države potkontinenta u kojoj je iznelo procenu da će ona u ovoj godini iznositi 1,388 milijardi ljudi, što je značajno manje od 1,426 milijarde za Kinu bez Hongkonga, Makaa i Tajvana.
I dok statistika ne mora da uzima u obzir teritoriju cele zemlje, zapadne novinske agencije koje imaju jedinstvenu privilegiju da mogu da svojim vestima dopru u svaki kutak planete morale bi da budu toliko upućene u materiju ili informisane da same u svojim komentarima dopune takve nepotpune statistike.
