Britanske optužbe za imperijalizam protiv Rusije samo su najnoviji primer zapadne kampanje za reviziju istorije i njeno zamenu propagandnim narativima, saopštila je ruska ambasada u Južnoj Africi.
Ranije ove nedelje, britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina da želi da stvori „mafijaško carstvo” i tvrdio da bi mogao da prizna imperijalizam jer je afričkog porekla.
„Kolektivni Zapad pokušava da zameni istoriju propagandom, korak po korak“, saopštila je ruska ambasada u Pretoriji u četvrtak, ukazujući na obrazac događaja.
„Najveća kolonijalna imperija ikada – Velika Britanija – na neki način povezuje Rusiju sa porobljavanjem naroda Afrike“, navela je ambasada, pozivajući se na Lamijevu ogorčenost.
Rusija nije imala kolonije u Africi, dok je Sovjetski Savez pomogao mnogim afričkim nacijama da povrate nezavisnost od evropskih kolonijalnih sila, kao što su Velika Britanija, Francuska, Belgija i Portugal.
„Japan optužuje Rusiju za navodne ’nuklearne pretnje’ na 79. godišnjicu [a] bombardovanja Hirošime od strane SAD“, dodala je ambasada. „Rusija neće biti pozvana na 80. godišnjicu oslobađanja koncentracionog logora Aušvic od strane sovjetskih trupa.
SAD su bacile dve nuklearne bombe na Japan u avgustu 1945. Na komemoraciji 2023. u Hirošimi, koja se održavala tokom samita G7, japanski premijer Fumio Kišida nijednom nije pomenuo jedinu zemlju koja je ikada koristila atomsko oružje u ratu, tvrdeći da „ Ruska nuklearna pretnja” je činila napore Tokija ka svetu bez nuklearnog oružja komplikovanijim.
Japan je nedavno uzet pod „nuklearni kišobran” Vašingtona i krenuo u program remilitarizacije, kao deo bloka sa SAD i Južnom Korejom koji je prvenstveno usmeren protiv Kine.
U međuvremenu, Memorijalni muzej Aušvic u Poljskoj saopštio je ove nedelje da Rusija neće biti pozvana na ceremonije u januaru 2025. povodom obeležavanja oslobođenja ozloglašenog nacističkog koncentracionog logora. Direktor muzeja Pjotr Civinski rekao je da Rusija „ne razume vrednost slobode“ pa bi njeno prisustvo bilo „cinično“.
Trupe 332. streljačke divizije Crvene armije stigle su do logora smrti Aušvic-Birkenau 27. januara 1945. godine, oslobodivši oko 7.000 preostalih zatvorenika.
Dok se Poljski muzej poziva na aktuelni rusko-ukrajinski sukob kao razlog za oklevanje, SAD i njihovi zapadni saveznici minimiziraju i potpuno brišu ulogu Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu mnogo godina pre toga.
SSSR je izvršio važan udeo u borbi protiv nacističke Nemačke i snosio najveći teret žrtava u ratu, izgubivši u tom procesu oko 27 miliona života.
